Infektivna mononukleoza je bolest koju u 90 odsto slučajeva izaziva Epštajn-Barov virus (EBV). Vrlp retko je njen uzročnik citomegalovirus (CMV). Karakterišu je pojačana malaksalost i iscrpljenost, što može trajati i do nekoliko nedelja. Najčešće se javlja kod adolescenata koji imaju nešto slabiji imunitet i prenosi se putem poljupca.
Simptomi mononukleoze, ponekad umeju potpuno izostati, a neretko ih poistovećujemo sa znacima jače prehlade. U takvom scenariju ova infekcija se znatno teže otkriva.
U našem članku saznajte više o ovoj bolesti: kako se prenosi, šta je uzrokuje, koji su prvi znaci i simptomi oboljenja. Daćemo vam preporuke kako je možete najefikasnije lečiti, te koja se ishrana kod infektivne mononukleoze preporučuje..
Bolest poljupca kako se prenosi
Reč je o oboljenju poznatom i kao „bolest poljupca“, budući da se tako najčešće prenosi. Međutim, francuski poljubac nije jedini način da se osoba inficira. S obzirom na to što se virus mononukleoze prenosi putem pljuvačke, treba maksimalno izbegavati korisćenje istog posuđa ili pribora za jelo. Zaraza se takođe može preneti kijanjem ili kašljanjem.
Epštajn-Barov virus se širi pljuvačkom zaražene osobe. Ljubljenje i kontakt sa rukama ili što je slučaj kod dece igračkama koje su natopljene inficiranom pljuvačkom, uobičajeni su načini širenja virusa. On se obično nalazi u grlu i ždrelu bolesne osobe.
Već po prvoj infekciji, virus ostaje unutar svog domaćina doživotno, takođe on se povremeno može i reaktivirati. Njegovo širenje puno jače kod osoba sa oslabljenim imunitetom. Najnovije statistike nam govore da se dosta češće javlja infektivna mononukleoza kod muškaraca nego kod žena.
Kako se prenosi mononukleoza kod adolescenata
Mladi ljudi su svakako najviše pogođeni ovom bolešću, jer se po svoj prilici i najviše ljube i grle . To je normalno i svakako poželjno u tom uzrastu, ali treba ipak biti oprezan.
Infektivna mononukleoza se najčešće javlja od 15. do 25. godine, naročito kod adolescenata s oslabljenim imunološkim sistemom.
Bolest poljupca može napasti i decu, ali tada prolazi gotovo neopaženo. Tada simptomi mononukleoze nisu izraženi, već sliče jačoj prehladi. S druge strane, gotovo se nikada infekcija ne javlja kod ljudi starijih od 35 godina.
Infektivna mononukleoza se u retkim slučajevima može preneti i transfuzijom krvi. Pojedini stručnjaci pokušali su dokazati kako se ova virusna infekcija može preneti i seksualnim putem, ali njihova hipoteza nije potvrđena u praksi.
Simptomi mononukleoze kod odraslih podsećaju na upalu grla
Napad virusa u početku je najčešće praćen samo malaksalošću i opštom slabošću organizma. Konkretniji simptomi mononukleoze javljaju se četiri do sedam nedelja nakon infekcije.
Najčešće nam na mononukleozu ukazuju sledeći znaci:
- Povišena telesna temperatura (od sedam do 14 dana).
- Bol i crvenilo grla (intenzivno od pet do sedam dana).
- Uvećane limfne žlezde na vratu (postepeno se smanjuju tokom tri nedelje).
- Česte mučnine neretko praćene povraćanjem.
- Gubitak apetita.
Većina simptoma slična je bakterijskoj upali grla. Ipak kad je u pitanju bolest poljupca, limfne žlezde na vratu se „grupišu“ i postaju bolne na dodir. Takođe, može doći i do uvećanja jetre ili slezine, što se oseća pod prstima ispod rebarnog luka.
Dok su mnogi izloženi Epštajn-Barovom virusu, malo osoba razvije pomenute simptome infektivne mononukleoze. Kod najvećeg broja obolelih ova virusna infekcija može biti bez izraženih simptoma i jasnih manifestacija.
Obično se osobe koje obole žale na izražen umor koji traje do nekoliko dana. Nakon toga dolazi do pojave povišene telesne temperature, jake upale ždrela i uvećanja limfnih čvorova na vratu. Ponekad jetra i slezina mogu biti blago uvećane.
Simptomi bolesti poljupca počinju 30 do 50 dana nakon izlaganja virusu, a mogu trajati od jedne do nekoliko nedelja. U većini slučajeva nije potrebno posebno lečenje medikamentima, vec se savetuje strogo mirovanje.
Krvna slika kod mononukleoze najbolje potvrđuje sumnje
Najsigurniji način za uspostavljanje dijagnoze, kojom biste potvrdili infektivnu mononukleozu, jeste detaljna analiza krvi. Analizom se ispituje postojanje antitela protiv Epštajn – Barovog virusa. Upravo ona nam otkrivaju i fazu bolesti, a u slučaju mononukleoze nalazi pokazuju i oslabljenu funkciju jetre.
Iako EBV ostaje u telu osobe do kraja njenog života, jednom preležana infektivna mononukleoza po pravilu više se ne vraća. Pritom, Epštajn- Barov virus nalazi se u telu mnogih osoba, ali to ne znači nužno i obavezno vraćanje „bolesti poljupca“.
Lečenje mononukleoze antibioticima – samo uz dozvolu lekara
Pošto se kod skoro trećine obolelih javlja i streptokokna infekcija grla, lekari u tom slučaju savetuju antibiotike iz grupe penicilina. Njih Vam samo oni mogu prepisati u sklopu planirane terapije.
Kod više od 90 odsto dijagnostikovanih slučajeva, infektivna mononukleoza kod odraslih je potpuno bezopasna. Ipak i pored svega, povremeno se dešava da kod starijih ljudi umor i slabost mogu potrajati mesec ili više dana. Tada može doći i do nepradviđenih komplikacija. Stariji hronični bolesnici su neotporni na većinu infekcija, stoga im je prevencija ključna.
Opstrukcija disajnih puteva, naprsnuće slezine, upala srčanog mišića ili poremećaj rada koštane srži ozbiljne su komplikacije. One se veoma retko javljaju, a leče se kortikosteroidima, koje ponavljamo – samo stručnjak specijalista može da Vam prepiše.
U dogovoru s lekarom, mogu se uzimati lekovi za snižavanje telesne temperature. Kortikosteroidi se nešto ređe koriste, jer u nekim slučajevima mogu samo još više pogoršati stanje koje je infektivna mononukleoza uzrokovala.
Kako se leči bolest poljupca bez lekova
Budući da lek za Epštajn- Barov Virus ne postoji, osobama se savetuje više mirovanja tokom dana . Fizička aktivnost se ne preporučuje, jer može izazvati komplikacije, posebno sa slezinom.
Pojedini lekari preporučuju žvakanje tvrdih bombona, jer se tako pospešuje izbacivanje nakupljenog sekreta u grlu. Preporučuje se ispiranje grla mešavinom mlake vode i soli. Takođe, ishrana se mora temeljiti na zdravim namirnicama, koje treba kombinovati u više manjih porcija.tokom dana, Nešto više o tome možete pročitati u nastavku…
Ipak pre toga, dužni smo podeliti sa vama jedan više nego delotvoran recept, koji ćete lako pripremiti i primeniti kod vaše kuće..
Evo kako se pravi domaći lek za mononukleozu..
Prokuvati litar kupinovog vina, pa kada se prohladi dodati mu 200g domaćeg meda. U tu tečnost naknadno dodajte kašiku ekstrakta ruma i pola kilograma različitog crvenog voća (maline, brusnice, borovnice). Važno je da te voćkice što sitnije naseckate. Pustite sad mešavinu nek odstoji tako celu noć. Sledeće jutro je dobro promešajte i tada je spremna za konzumiranje.
Doziranje tokom dana:
Napitak slobodno čuvajte u frižideru i svakodnevno popijte po jednu punu čašu. Pre konzumacije držite bar sat vremena na sobnoj temperaturi. Uvek možete uz njega pojesti i malo svežih voćkica.
Infektivna mononukleoza ishrana bez industrijskih prerađevina
Ljudima kod kojih je dijagnostikovana infektivna mononukleoza, nikako se ne preporučuje industrijski prerađena hrana. Pri tome se na prvom mestu misli na hleb od rafinisanog belog brašna. Njega obavezno treba zameniti hlebom od integralnih žitarica.
Umesto slatkasto-kiselkastih gaziranih pića piju se sveže ceđeni sokovi. Isto tako slatkiši puni šećera i aditiva ustupaju mesto voću organskog porekla ili ponekoj kašičici domačeg meda. Sve to je potpuno bezbedno i neškodljivo, čak štaviše značajno smiruje upalne procese u organizmu.
Preporučuju se prvenstveno namirnice bogate antioksidansima, koji jačaju imunološki sistem. Pravi izbor je bobičasto voće (umesto čokoladice iz automata pojedite šaku borovnica, malina ili brusnica). Odličan izbor je paradajz (naročito kuvan) a od povrća treba jesti zeleno lisnato, kao i slatku papriku.
Pravila ishrane u toku bolesti i oporavka (rezime)
- Izbegavajte rafinisanu hranu, beli hleb, šećer i slatkiše.
- Jedite više hrane bogate antioksidansima – zeleno lisnato povrće, paradajz i papriku, kao i bobičasto voće poput borovnica.
- Jedite manje crvenog, a više krtog belog mesa, ribu i mahunarke.
- Koristite nerafinisana i hladno cedena ulja poput maslinovog.
- Smanjite ili izbacite trans-masti koje se nalaze u pekarskim i poslastičarskim proizvodima, grickalicama (čips, krekeri) i margarinu.
- Izbegavajte kofein, alkohol i nikotin.
- Pijte dovoljno vode – 6 do 8 čaša dnevno.
- Grgoljite slani rastvor da ublažite simptome grlobolje.
Pileće grudi umesto crvenog mesa
Umesto crvenog mesa treba jesti ono nemasno, živinsko bez kožice. Ako ga p često pečete ili pržite, nemojte to raditi na svinjskoj masti ili rafinisanom ulju. Za tu namenu koristite isključivo hladnoceđeno ulje.Već smo pominjali ekstradevičansko maslinovo ulje najbolji je izbor, mada se u supermarketima mogu naći hladnoceđena ulja suncokreta ili uljane repice. Podjednako su dobra za pripremanje pilećih grudi.
Obogatite jelovnik omega 3 masnim kiselinama
Da bi se infektivna mononukleoza kod dece i odraslih dovela u red, naročito se preporučuje riba bogata omega-3 mastima. Te više puta pominjane zdrave masnoće mogu ublažiti upalne procese i ojačati imunološki sistem.
Losos, tuna, skuša i haringa najbolji su izbor. Ako želite možete im poboljšati ukus ukoliko ih pospete orašastim plodovima. Znajte oni su isto tako savršen izvor zdravih masnih kiselina.
Kada se trebaju uzimati suplementi?
Ako vam je dijagnostikovana mononukleoza, često će vam uz navedene korekcije u ishrani, lekar savetovati uzimanje suplemenata.
Od dodataka ishrani se preporučuju:
- Omega-3 masne kiseline u obliku suplemenata, sadrži ih (riblje ulje, plava riba).
- Probiotici koji sadrže Lactobacillus acidophilus.
Zdravi recepti koje morate isprobati
Paprike babure s tunom
Zapecite dve veće paprike babure, a kad se ohlade, prepolovite ih i izvadite im semenke. U tiganju propržite pola šolje usitnjenog crvenog luka i malo sitno seckanih šampinjona. Začinite s malo morske soli i crnog bibera. Sipajte sve u posudu za mešanje.
Dodajte konzervu usitnjene tune, pola šolje iseckanog čeri paradajza, četvrtinu šolje prepolovljenih maslina. Zatim stavite kašiku sveže cedenog limunovog soka, maslinovog ulja, senfa, pola kašike peršunovog lista i pola kašike origana. Dobro promešajte pa smesom napunite ranije pripremljene paprike. Pecite pet do sedam minuta na 200 stepeni C.
Recept za piletinu s keljom
Izdinstajte veću glavicu crnog luka na maslinovom ulju. Dodajte kilogram očišćenog i iseckanog kelja, muskatni oraščić, malo himalajske soli i bibera (po ukusu). U to sipajte 250 ml pilećeg bujona i pet kašika slatke pavlake, te kuvajte deset minuta na tihoj vatri.
Služite uz pileće grudi (četiri fileta) ispečene u rerni i začinjene đumbirom i kurkumom (možete ih iseckati na kockice pa pomešati s keljom).
Ukoliko volite eksperimentisati u kuhinji, u prodavnicama zdrave hrane možete nabaviti morske alge. One su takođe veoma zdrave i preporučuju se i za decu. Ako je infektivna mononukleoza kod vašeg deteta već nastupila, bilo bi najbolje da se dodatno informišete oko ovoga.
Kakva su iskustva sa mononukleozom
Infektivna mononukleoza kod odraslih, dece i adolescenata, obično prolazi bez većih posledica. Naravno pod uslovom da se striktno pridržavamo uputstava koje nam je dao lekar.
Tokom lečenja mononukleoze treba piti dosta tečnosti, naročito vode, što je izuzetno važno. Naime, visoka telesna temperatura podrazumeva znojenje. Tada se izgubljena tečnost iz tela mora nadoknaditi što pre, te da se ne dozvoli dehidratacija organizma.
Pored najmanje osam čaša vode dnevno, preporučuje se i konzumiranje sveže ceđenih voćnih sokova. Oni moraju biti bez dodatka šećera. Pijte ih što više, ali ipak dajte običnoj vodi prednost, jer najbolje okrepljuje.
Čaj od ehinacee je takođe veoma dobar izbor kod mononukleoze, ova biljka je neprikosnovena kada nastupi nagli pad imuniteta.
Na menjiju treba često da vam se nađe krepka supa od pilećeg bujona bez rezanaca. Ona će Vas u potpunosti okrepiti i dati Vam potrebnu snagu za nastavak dana.
Odlčan izbor je i zeleni čaj, prvenstveno zbog antioksidativnih, antiupalnih i imunoloških efekata.
Iskustva su dobra i sa astragalusom, sikavicom i ekstraktom od maslinovog lišća. Oni će oporaviti jetru i slezinu nakon mononukleoze.
Nakon bolesti, ženšen se pokazao jako dobro za oporavak i povratak energije.
Šta još treba znati o mononukleozi?
Inkubacija virusa mononukleoze traje između četiri i šest nedelja od zaraze, kada počinju i prvi simptomi. Za ovu bolest ne postoji specifična terapija. Trebate se držati preporuka lekara koje podrazumevaju što više sna i odmora. Poželjno je izbegavanje fizičkog napora, unošenje puno tečnosti i ishranu bogatu vitaminima i mineralima, kako bi se ojačao imunitet.
U slučaju jačih simptoma, lekar može propisati lekove za obaranje temperature i analgetike, ukoliko su prisutni bolovi. Mononukleoza obično prolazi nakon mesec-dva, ukoliko se otkrije na vreme i prate preporuke lekara.
Moguće posledice i komplikacije ukoliko se bolest ne leči?
Komplikacije su svakako moguće i to u vidu žutice, anemije, meningitisa i pucanja slezine. Nije isključeno da zapuštena i nelečena mononukleoza ima za posledicu čak i smrtni ishod.
S obzirom na to da je infektivna mononukleoza zarazna bolest, oboleli bi trebao izbegavaji kontakte sa drugima tokom bolesti. Toga se treba pridržavati i nekoliko meseci kasnije, jer postoji mogućnost da su zarazni i nakon prestanka simptoma.
Mere opreza podrazumevaju i korišćenje sopstvenog pribora za jelo, peškira za lice i izbegavanje ljubljenja.
Ukoliko vam je lekar propisao antibiotike kako bi ublažio neki od simptoma koje infektivna mononukleoza ispoljava pridržavajte se dnevnih doza. Uz medikamente, pijte dosta jogurta s niskim procentom mlečne masti. Naime, ova blaga mlečna prerađevina sadrži korisne probiotike, koji su veoma važni. Sa druge strane antibiotici, pored loših bakterija, uništavaju i one dobre, što dugoročno nije dobro po Vaše zdravlje.
