Nedostatak i manjak vitamina b12
mnogo češće izaziva probleme nego što to čak i savremeni stručnjaci shvataju. Prema istraživanju naučnika sa Univerziteta Taft u Bostonu, čak kod 40 procenata ljudi, starosti između 26 i 83. godine beleži se deficit. Naime, kod njih je nivo b12 vitamina u krvi je na donjoj granici, a iznenađujuće je to što su niske vrednosti zabeležene uglavnom kod mlađih ljudi.
Takođe, procenjeno je da deficit vitamina b u krvi, utiče na čak 40 odsto stanovništva preko 60 godina starosti. Moguće je da su barem neki od simptoma koje pripisujemo normalnom starenju, poput gubitka pamćenja ili smanjene pokretljivosti, zapravo znak nedostatka ovog dragocenog vitamina.
Stručnjaci upozoravaju na to da je reč o ozbiljnom problemu, te da na oprezu treba naročito da budu vegani i vegetarijanci. Ako ste među njima pročitajte naredne redove teksta…
Koji su simptomi nedostatka vitamina b12 i kako ih prepoznati
Kod osoba koje imaju manjak vitamina b12 u organizmu, prvi znaci deficita su najčešće problemi sa memorijom i koncentracijom. Zatim, pojačan strah, razdražljivost, napetost, hronični umor, učestali bolovi u mišićima različitog intenziteta. Neretko, umeju da se jave i ekcemi po koži.
Deficit b12 često ostaje neotkriven iz dva razloga. Prvi je taj što lekari ne obrate dovoljnu pažnju na prve manifestacije i simptome, pa i ne testiraju pacijente. Drugi je taj što je ustanovljena donja granica laboratorijskih nalaza previše niska. Zbog toga se potcene prave vrednosti, tačnije nedostatak ovog vitamina.
Manjak vitamina b12 se pojavljuje u 4 faze:
Faza I – opadanje nivoa vitamina u krvi.
Faza II – nizak nivo koncentracije vitamina u ćelijama.
Faza III – smanjen nivo sinteze DNK.
Faza IV – pojava anemije.
Takozvani normalan nivo vitamina b12 iznosi 200 pg/mL i 350pg/mL. Međutim, specijalizovani stručnjaci preporučuju lečenje svih pacijenata koji imaju nivo manji od 450 pg/mL.
U Japanu je ta granica znatno viša, između 500-550 pg/mL. Takođe, poznato je da tu ostrvsku zemlju nije zahvatila epidemija Alchajmerove bolesti i demencije. Ona inače vlada u Americi, što je u upravo u vezi sa deficitom B vitamina.
Veći manjak vitamina b12 može uzrokovati puno ozbiljnije zdravstvene tegobe među koje ubrajamo:
- Alchajmerovu bolest i demenciju.
- Gubitak memorije.
- Multiplu sklerozu i mnoge druge neurološke poremećaje.
- Psihičke bolesti (depresija, šizofrenija, psihoze).
- Brojna kardiovaskularna oboljenja.
- Poremećaje u razvoju ili učenju dečjem uzrastu.
- Autizam.
- Imunološke poremećaje i slabljenje imuniteta.
- Neplodnost kod oba pola.
- Neke vrste kancera.
Zašto nam je potreban Vitamin b12 u organizmu
Vitamin b12 učestvuje, zajedno sa folnom kiselinom, u sintezi DNK i crvenih krvnih zrnaca. Takođe, uključenje u proizvodnju mielinskog omotača na nervima, kao i na nervnim završecima. Zamislite, mozak i nervni sistem kao veliko zamršeno klupko žice. Mielinski omotač služi kao zaštita te žice i pomaže u razmeni informacija.
Veliki manjak vitamina b12 može biti opasan po život. Dovodi nas u stanje pernicinozne anemije (imunološko stanje gde telo uništava inhibitorne faktore koje su potrebni za njegovu apsorpciju). U takvim slučajevima dolazi do česte smrti pacijenata. Naučnici su tek kasnije shvatili da je to moglo biti sprečeno konzumacijom sirove džigerice. Anemija je poslednji stadijum nedostatka ovog vitamina.
Pre nastajanja anemije manjak ovog vitamina prouzrokuje nekoliko drugih problema. A to su: stalni umor, pospanost, malaksalost, gubitak pamćenja, te neurološke i psihičke tegobe.
Zašto se manjak b vitamina javlja tako često?
Apsorpcija b12 vitamina je kompleksna, a najčešći remetilački faktori ovog procesa su:
- Nervozna creva ili upala creva, gastritis ili hipohloridija (nizak nivo stomačne kiseline).
- Perniciozna anemija (autoimuno oboljenje)
- Razni lekovi (naročito antacidi koji se koriste u slučaju gorušice i povećanog lučenja želudačne kiseline),
- Alkohol,
- Izloženost nitratnim jedinjenjima.
Ovo objašnjava zašto se manjak vitamina b12 može pojaviti i kod osoba koje nisu vegani. Dakle ček iako se hranite velikim količinama životinjskih proizvoda, nedostatak je moguć. Većina osoba sa deficitom jede meso čak dva do tri puta na dan.
Za koga je manjak B12 vitamina naročito opasan
Prema dosadašnjim iskustvima stručnjaka, sledeće osobe spadaju u rizičnu grupu kada je u pitanju manjak vitamina b12:.
- Vegetarijanci i vegani,
- Osobe iznad 60 godina starosti,
- Pacijenti koji koriste lekove za dijabetes ili medikamente za snižavanje kiseline u želucu,
- Ljudi koji imaju Kronovu bolest ili ulcerozni kolitis,
- Osobe koje su alergične na gluten,
- Žene koje su neplodne ili su imale abortus.
Važna napomena veganima i vegetarijncima
Ovaj vitamin se isključivo nalazi u proizvodima životinjskog porekla. On jedini sadrži element kobalt zbog čega se još i naziva kobalamin. On se inače proizvodi u želucu životinja. Reč je o jedinom vitaminu koji se ne može apsorbovati iz biljaka ili sunčeve svetlosti (slučaj sa vitaminom D). Biljkama on nije potreban, te ga zbog toga i ne skladište.
Utemeljen mit medu vegetarijancima i veganima je da je moguće naći vitamin b12 u biljnoj hrani poput morskih algi, soje i pivskog kvasca. U stvari, biljke proizvode kobamide koji nalikuju ovom vitaminu i uzrokuju još veću potrebu za pravim vitaminom B12.
Ovo objašnjava činjenicu zašto 50 odsto dugogodišnjih vegetarijanaca i 80 odsto vegana pate od njegovog nedostatka.
Manjak vitamina b12 kod dece vegana je naročito alarmantan
Ispitivanja su pokazala da deca koja su odgajana do svoje 6. godine kao vegani imaju dugogodišnje zdravstvene probmleme. Naime, takvi mališani pate još nekoliko godina nakon što počnu jesti proizvode životinjskog porekla. Ovo se kod dece vegana ispoljava tako što imaju smanjenu moć rasuđivanja, pa čak i niži koeficijent inteligencije. Nemogućnost snalaženja u prostoru je primetnija, kao i oslabljeno pamćenje. Kao glavni uzročnik navodi se manjak vitamina b12.
Svi roditelji, pa i vegetarijanci i vegani žele najbolje za svoju decu. Zato je vrlo bitno da oni koji se suzdržavaju od namirnica životinjskog porekla moraju prhvatiti sledeću činjenicu. Ne postoji nijedna biljka koja u sebi ima b12 vitamin. Stoga većina vegetarijanaca treba da ga uzima dodatno u ishrani. Ovo je veoma važno upravo za decu , kao i za trudnice kojima je on potreban mnogo više nego ostalim osobama.
Kako nadoknaditi manjak vitamina b12 u organizmu
Nedostatak vitamina b12 je problem koji se veoma lako i jeftino dijagnostikuje, što nije slučaj sa problemima koje može uzrokovati.
Test za vitamin B12 može biti urađen u bilo kojoj laboratoriji. Kao i uvek, adekvatan tretman zavisi od simptoma i načina lečenja.
Oboleli od perniciozne anemije ili upale digestivnog trakta, poput Kronove bolesti ili ulceroznog kolitisa, spadaju u ozbiljnije slučajeve. Oni često imaju poremećenu apsorpciju ovog važnog vitamina tokom celog života. Stoga, verovatno će im doživotno biti potrebne injekcije vitamina B12.
Ovo je takode često potrebno i osobama kod kojih je dijagnostikovan akutni manjak vitamina b12 koji uzrokuje neurološke tegobe. Stoga većina stručnjaka koji se bave ovim nedostatkom preporučuju injekcije za osobe obolele od ovih bolesti. Ipak, ovaj nedostatak, u mnogim slučajevima, može se nadomestiti i uzimanjem ciljanih suplemenata.
Cijanokobalamin je najčešće prepisivan oblik ovog vitamina u Americi mada ne i kod nas. Skorašnje studije pokaziju da je hidroksikobalamin (češće se koristi u Evropi) ipak bolji.
Međutim, metilkobalamin je definitivno najbolja opcija, naročito kada je reč o neurološkim tegobama. Japanski naučnici otkrili su da se B12 mnogo lakše apsorbuje jer efikasno premošćava nekoliko potencijalnih problema u tom procesu.
Za sve one koji misle da imaju manjak vitamina b12 u krvi, prvi korak predstavlja testiranje. Ako se ispostavi da je to problem, lekari trebju otkriti zbog čega je došlo do deficita. Nakon toga propisuje se adekvatna terapija (injekcije, suplementi…).
