Multipla skleroza simptomi i lečenje ishranom

Multipla skleroza bolest je centralnog nervnog sistema. Ovo neurodegerativno oboljenje znatno je učestalije u regijama u kojima se konzumira jaka i kalorična hrana. Ovo nam potvrđuje i Svetska zdravstvena organizacija u svojim najnovijim izveštajima.

Naše podneblje nažalost je upravo tako, mi unosimo velike količine masnoća životinjskog porekla, naročito crvenih mesa. Ne manjka nam ni ugljenih hirdata u ishrani. Na dalekom istoku multipla skleroza kod dece i mladih je izuzetno retka jer je način ishrane drugačiji. Njihovi jelovnici su potpuno drugačije koncipirani, najzastupljenije je povrće i morska riba.

U nastavku saznajte više o uzrocima, simptomima, terapijama i lečenju ovog neurodegenerativnog oboljenja. Pripremili smo vam i nekoliko savršenih recepata. Ostanite sa nama…

Koji su uzroci multiple skleroze

Ovo hronično autoimuno upalno oboljenje centralnog nervnog sistema karakteriše gubitak mijelina. U pitanju je bela supstanca koja obavija nervno vlakno i formira mijelinsku opnu. Njen je zadatak ubrzavanje prenosa nervnih signala kroz centralni nervni sistem.

Oštećenje mijelina uzrokuje usporavanje ili prekid prenosa nervnih impulsa, što izaziva različite neurološke tegobe. Ukoliko je, na primer, nastalo na delovima nervnog sistema koji prenose poruke između mišića i mozga, dolazi do otežane pokretljivosti. Sa druge strane problem s nervima koji prenose senzorne informacije ka centralnom nervnom sistemu može uzrokovati poremećaj vida.

Kada je u pitanju multipla skleroza uzrok još uvek nije poznat. Pretpostavlja se da važnu ulogu igra i genetski faktor u kombinaciji s nekim infektivnim agensom. Razloge svakako treba potražiti i u oslabljenom imunološkom sistemu.

Inače, od ove bolesti pati preko dva i po miliona ljudi u svetu, mahom u razvijenim zemljama. Veoma je česta multipla skleroza kod mladih odoba, starosti 20 do 40 godina i nešto je češća kod žena.

Multipla skleroza simptomi bolesti u ranoj fazi

Simptomi multiple skleroze vrlo su raznovrsni i poprilično se razlikuju kod svakog bolesnika ponaosob.  Ipak, neki znaci bolesti javljaju se kod većine pacijenata i gotovo su identični. To su malaksalost, ukočenost udova, drhtanje, loša koordinacija i ravnoteža, smetnje u govoru te poremećaj vida. Neretko su prisutni problemi s bubrezima i bešikom, kao i slabije pamćenje.

Ponekad se oboljenje manifestuje kroz samo jedan simptom u vidu zamućenja vida ili, na primer, slabosti u nogama. Bolest je katkad potpuno nepredvidljiva.  Kada je posredi multipla skleroza simptomi se ponekad javljaju iznenada i isto tako nestaju. Smenjuju se faze pogoršanja i povlačenja bolesti.

Kod polovine obolelih razvija se takozvani sekundarni progresivni oblik  sa znatnijim pogoršanjima i povremenim slabljenjem tegoba.

U nekim slučajevima nastaje takozvana primarna progresivna multipla skleroza.  Karakteristična je po upornim napadima, bolnim grčenjem mišića, čak i paralizom. U početku faza smirivanja simptoma može trajati godinama, mada se dešava da tok bolesti bude ubrzan. U takvom scenariju u kratkom roku može nastupiti  invaliditet.

Kako se postavlja dijagnoza MS?

Zbog raznolikih tegoba koje često ukazuju na neke druge bolesti, multipla skleroza otkriva se prilično teško. Jedini način za uspostavljanje pouzdane dijagnoze jeste snimanje magnetnom rezonancom. Samo ona može detaljno pokazati postoje li oštećenja na mozgu – žarišta upale, karakteristična za ovo oboljenje.

Pored navedenog kako bi se utvrdila multipla skleroza dijagnoza se nekad donosi isključivo na osnovu simptoma. Ovaj metod primenjuje se tek kada nikakva oštećenja na mozgu nisu vidljiva kod obolelog.  Nije toliko pouzdan, ali nekad je jedini.

Potpuno izlečenje nije moguće, ali postoje medikamenti koji znatno ublažavaju postojeće tegobe. Oni će usporiti razvoj oboljenja i svakako poboljšati kvalitet života. Veoma je važna i fizička aktivnost, koja jača oslabljene mišiće i pozitivno deluje na koordinaciju.

Kada je u pitanju multipla skleroza smrtnost je u poslednjih par decenija znatno niža nego ranije. Stopa mortaliteta je sve manja i jako je važan je preventivni unos vitamina D. Ukoliko ga uzimate u preporučenim dozama, izbećićete sve najteže simptome bolesti.

Zašto je važna ishrana kod multiple skleroze

Geografska rasprostranjenost multiple skleroze ukazuje na činjenicu da je ova bolest mnogo učestalija u regijama gde se konzumira jača hrana. Ukoliko je ona kalorična te bogata ugljenim hidratima i životinjskim masnoćama, rizici su puno veći. Za razliku od delova sveta u kojima se jede više povrća i ribe, poput dalekog istoka gde se retko javlja.

Multipla skleroza kod dece  je vrlo učestala u Severnoj Americi i Evropi. S druge strane gotovo je nepoznata u zemljama kao što su Japan, Koreja i Kina. Tamo se konzumira hrana s manje zasićenih masti (preciznije, omega-6 arahidonske masne kiseline iz životinjskih namirnica). Mani je unos namirnica  koje sadrže holesterol, te podstiču upale i pogoršavaju simptome bolesti.

U azijskim zemljama ishrana je bogata ribom, plodovima mora, semenkama, voćnim uljima, esencijalnim masnim kiselinama. Među njima su najvažnije omega-3 (riblje ulje i lan), jer suzbijaju sve vrste upala. To svakako ne znači kako postoji čudotvorna dijeta koja leči multiplu sklerozu. Bez obzira na to namirnice bogate antioksidansima i nezasićenim masnim kiselinama mogu ublažiti tegobe.

Lečenje multiple skleroze pčelinjim otrovom

Studije novijeg datuma sugerišu kako pčelinji otrov značajno ublažava simptome kod ove bolesti. Kako je multipla skleroza karakteristična po bolovima, slabljenju mišića i manjkom koordinacije preporuka je upravo ova terapija. Zahvaljujući adolpinu i meltinu dolazi do smanjenja boli. Kombinacijom tih moćnih supstanci u organizmu se pokreću prirodni mehanizmi koji ga štite i čuvaju.

Kada je u pitanju multipla skleroza iskustva ljudi sa ovom terapijom su pozitivna, mada ima i drugačijih mišljenja. Ovo je svojevrsna alternativna medikamentima koji se primenjuju kod ove bolesti.

Kako se otkriva multipla skleroza

Swankova dijeta za ms

Svankova dijeta predstavlja specifični jelovnik za obolele od multiple skleroze. Nju je pedesetih godina prošlog veka osmislio ugledni prof. dr Roj Svank s Univerziteta u Oregonu. Ona je već decenijama predmet istraživanja.

U svojim studijama dr Svank je zaključio kako se najbolji rezultati postižu kod bolesnika koji su s njom počeli u ranoj fazi. Tačnije pre pre nego što im je organizam drastično oslabio. Svankova dijeta podrazumeva uzmanje niskog sadržaja masnoća životinjskog porekla.

On je još tvrdio kako su mlečne masti najpogubnije za obolele, dok su na drugom mestu one poreklom iz mesa. Kasnija istraživanja pokazala su da uticaj Svankove dijete na tok bolesti i učestalost napada nije tako veliki kao što se činilo u početku. U svakom slučaju, takav način ishrane je koristan i, što je najvažnije bezbedan kod oboljenja kakvo je multipla skleroza.

Osnovne smernice 

  • Izbegavajte sve mlečne proizvode koji sadrže više od 1 procenta masnoća. Umesto njih pijte nemasno ili obrano mleko, jogurt i ostale proizvode.
  • Ukoliko je multipla skleroza već dijagnostikovana, nikako ne smete jesti prerađevine jer sadrže zasićene masti.
  • U ishranu uključite omega 3 zdrave masnoće. Konzumirajte zdrava ulja u količini od 4 do 10 kašičica tokom dana.
  • Oboleli ne bi smeo uzimati više od 15 g zasićenih masnoća dnevno, dok bi količina nezasićenih masti trebala biti 20 do 50 g. Preporučuje se riblje, maslinovo, susamovo i laneno ulje, kao i ono od kikirikija. Treba izbegavati margarin, maslac, masti, kakao maslaca, kokosovo i palmino ulje
  • Dozvoljeno je konzumirati najviše tri jajeta nedeljno. Belance ne sadrži masnoće, dok u žumancetu ima dosta zasićenih masti.
  • Prve godine nakon dijagnoze iz ishrane potpuno izbacite crveno meso, a nakon toga može se jesti jednom sedmično.
  • Preporučuju se riba (dva do tri puta nedeljno), voće, povrće, koštunjavi plodovi, integralne žitarice, nerafiisani pirinač.
  • Nemojte piti preko 3 šoljice kafe.

Recepti za obolele od multiple skleroze

Ovsene pahuljice sa sojinim jogurtom i voćem

Sastojci:

šolja ovsenih pahuljica,
1,5 dl soka od jabuke,
2,5 dl sojinog jogurta,
polovina limuna za sok,
1/4 šolje suvog grožđa,
kašika mlevenih badema,
jabuka srednje veličine,
kruška srednje veličine.

Priprema ovsenih pahuljca:

Sipajte u činiju ovsene pahuljice, suvo grožđe, bademe i limunov sok, pa zalijte sokom od jabuke. Promešajte dobro i odložite u frižider da prenoći, kako bi pahuljice dobro ogrezle u tečnosti. Ujutro dodajte narendanu jabuku i krušku iseckanu na kockice pa prelijte jogurtom i dobro promešajte.

Namaz sa plavim patlidžanom

Sastojci:

2 srednja plava patlidžana,
dva  čena belog luka,
limunov sok,
2 kašike tahinija (mlevenog sušama),
1/2 dl maslinovog ulja,
malo morske soli,
kašičica majčine dušice (sveže ili suve).

Priprema namaza:

Koru patlidžana isecite uzduž, na trake, potom ga iseckajte na kockice od 2 cm i kuvajte oko 30 minuta. Prespite u cediljku neka se dobro ocedi i stavite u blender. Dodajte tahini, limunom sok, beli luk i maslinovo uljem pa miksajte dok ne dobijete glatku, kremastu smesu. Pridodajte so i majčinu dušicu.

Ovaj indijski namaz poznat je pod nazivom “babaganuš” i izvanredno se slaže s integralnim tostom. Jede se topao ili hladan, a u frižideru ga možete čuvati maksimalno 5 dana. Idealan je za osobe kod kojih je dijagnostikvana multipla skleroza.

Čorba od sočiva
Sastojci:

2-3 šargarepe,
praziluk,
3 stabljike celera,
šolja sočiva,
3-4 srednja paradajza,
1 litar bujona od povrća,
malo morske soli (po ukusu),
ulje.

Priprema:

Iseckajte šargarepu, praziluk i celer pa stavite nek se prodinstaju (promešajte ih s vremena na vreme). Dodajte sočivo i zalijte vodom pa kuvajte dok sočivo ne omekša a voda ne uvri. Stavite paradajz iseckan na kockice i sipajte povrćni bujon pa kuvajte još neko vreme.

Testenina sa sosom od inćuna

Sastojci:

500 g testenine,
konzerva inćuna,
3 iseckana paradajza srednje veličine,
1/2 šolje crnih maslina (bez koštica),
čen belog luka, iseckan,
2 kašičice peršuna,
2 kašičice bosiljka,
kašičica origana,
1 mala čili papričica,
malo morske soli,
maslinovo ulje.

Priprema:

U posudi pomešajte usitnjene inćune, paradajz, masline, beli luk, čili papričicu, ulje i začine. Ostavite jedan sat nek odstoji. Skuvajte testeninu, ocedite je, prelijte sosom i promešajte.

Zdrava salata
Sastojci:

mala glavica crvenog luka,
mala ljuta papričica (po izboru),
dve veće kruške, iseckane na kockice,
2 kašike sitno iseckanog peršuna,
šolja crvenog pasulja iz konzerve,
sok od dva limuna,
kašika maslinovog ulja,
malo morske soli (po ukusu).

Priprema:  Pomešajte sve sastojke i servirajte uz ribu.  Kada je posredi multipla skleroza oporavak je lakši uz ovako pripremljene zdrave obroke.

Kolačići s lešnicima

Sastojci:

5 belanaca,
200 g žutog šećera,
250 g iseckanih lešnika,
prstohvat morske soli.

Priprema:

Umutite penu od belanaca i malo soli pa dodajte šećer i nastavite da mutite dok ne dobijete čvrstu penu. Sipajte lešnike i dobro izmešajte, potom prebacite smesu u široku šerpu i kuvajte. Mešajte neprekidno dok masa ne poprimi braon boju i malo ne očvrsne. Prebacite na čistu radnu površinu pa kašikom zahvatajte smesu i stavljajte je na pleh obložen papirom za pečenje. Pecite u rerni zagrejanoj na 150°C dok kolačići ne porumene.

Nakon što ste saznali šta je multipla skleroza, preporučujemo vam i članak o lečenju esencijalnog tremora.

loading...