Na šta nam to ukazuju sniženi i povišeni monociti u krvi? Kao prvo, za sva pitanja medicinske prirode, obratite se isključivo svom lekaru. On će vam dati odgovor u skladu sa vašom istorijom bolesti i aktuelnom dijagnozom. Svakako, ni u kom slučaju ne trebate paničiti.
Niske i povećane vrednosti monocita u krvi, zapravo nam šalju poruke kako se organizam nalazi u određenom stanju. Ali isto tako obaveštavaju nas da preventivno nešto trebamo preduzeti i obratimo pažnju na to šta našem telu nedostaje.
Ipak, imajte u vidu da se pri analizi krvi, broj monocita određuje uglavnom kada postoje određeni simptomi ili sumnja. No, ovo nije još jedan “medicinski” tekst i nećemo vam govoriti o molekularnom sastavu i drugim nerazjašnjivim pojmovima koje ćemo ostaviti lekarima i molekularnim biolozima.
U ovom tekstu ćete saznati osnovne informacije o tome šta su monociti, zbog čega su visoki, šta ih izaziva, kao i zbog čega su niski. I što je još važnije, u kom momentu se treba obratiti stručnom licu.
Isto tako važno je da znate o čemu treba povesti računa kako biste organizam pa i monocite držali pod kontrolom i u redovnom stanju i bez odlaska kod lekara. Ali pre toga, da vidimo…
Šta su monociti i kako tačno pomažu?
Ukratko – monociti su naše glavno oružje u borbi protiv patogenih mikroorganizama koji nas okružuju. Poznatiji su kao bela krvna zrnca i čine naš imuni sistem. Dovoljno su jaki da se izbore sa većinom bolesti.
Kako to rade?
Monociti u krvi su mlade ćelije iz koštane srži koje imaju sposobnost da se šire jednom kada iz našeg krvotoka pređu u tkivo organa. Tada dobijaju novo ime i zovu se makrofagi.
Oni usisavaju viruse i svojim enzimima ih uništavaju. U proseku svako od nas ima od 200 do 600 monocita po mikrolitru krvi.
Zvaničan podatak jeste da je normalan broj monocita u krvi kod odraslih 0.2–0.8×109/L, što je ujedno i referentna vrednost.
No monociti su samo deo našeg sistema imunološke odbrane. Uz pomoć drugih vrsta leukocita uklanjaju mrtve ćelije, one oštećene kao i ćelije raka.
Isto tako, broj ovih ćelija u krvi se razlikuje u odnosu na tu da li je prisutna infekcija i da li je u pitanju tek rođeno dete. Autoimune bolesti, kancer i druga stanja mogu izazvati povišen broj monocita.
Nizak broj međutim jeste rezultat visokog broja toksina u organizmu kao i hemoterapija. Jednom kada se infekcija izleči i broj monocita se stabilizuje.
Kada je u pitanju broj monocita kod tek rođene dece, on je smanjen, jer mališani i dalje nemaju izgrađen imuni sistem.
Kako se određuje broj monocita?
Određivanje broja monocita se uglavnom radi pri običnom analiziranju krvne slike, uz takozvanu diferencijalnu analizu krvi.
Osim monocita se u tom slučaju određuju i druge vrste leukocita koji daju kompletnu sliku stanja vašeg organizma.
Ovako izgleda prosečno stanje leukocita u krvi:
- 62 posto neutrofilnih granulocita,
- 30 odsto limfocita,
- 5,3 procenta monocita,
- 2,3 odsto eozinofilnih granulocita,
- 0,4 procenata bazofilnih granulocita.
Monociti u krvi kod odraslih su 0,12 i 0,84 x10 na 9/L – što su ujedno i referentne vrednosti. Reč je o količini koja se nalazi po litri krvi.
Kod beba je međutim drugačija situacija. Referentna vrednost monocita u krvi kod tek rođene dece je prirodno viša i iznosi 5-1,8*10 na 9/L, budući da bebe još grade svoj imunitet.
Kakva je situacija sa monocitima u trudnoći?
Naime, kada je trudnoća posredi, prosečan broj monocita u krvi u tom periodu blago opada, dok se ukupan broj leukocita povećava. Međutim to je prirodna pojava i ne treba brinuti.
Šta je monocitoza i kako se leči?
Monocitoza je rezultat povišenog broja monocita. To znači da se usled prisutne infekcije u organizmu njihov broj povećao i tada telo šalje jasnu poruku da mu treba pomoć.
Evo sa kojim bolestima se povezuje ova pojava:
- Infekcije (tuberkuloza, malarija, sifilis),
- Virusne infekcije (zauške, boginje, mononukleoza),
- Kancer (jajnika, grudi),
- Srčani udar,
- HIV,
- Depresija,
- Rođenje deteta,
- Gojaznost,
- Upala pluća,
- Razne bolest jetre.
Nakon kojih simptoma treba proveriti monocite?
U zavisnosti od toga koja bolest je u pitanju, simptomi će ukazivati na bolove u različitim mestima. Ali najčešće su to:
- Groznica ili drhtavica.
- Umor i iscrpljenost.
- Bolovi u telu.
- Glavobolja,
- Visoka temperatura.
Svi ovi znaci nam ukazuju da je u toku infekcija ili zapaljenje u telu.
Ako vam se javljaju česte prehlade, osećate umor, slabost i spava vam se, onda definitivno trebate proveriti nivo monocita. Samo na taj način možete utvrditi jesu li prisutni virusi ili neke druge infekcije.
Isto tako treba obratiti pažnju i na otežano disanje. Naime, kada su monociti sniženi, smanjen je i broj krvnih zrnaca koji prenose kiseonik po telu.
Monocitopenija je pojava u kojoj su monociti u krvi sniženi i iznose manje 0.2×109/L kod odraslih.
Sa kojim stanjima i pojavama se monocitopenija povezuje?
Kada su monociti sniženi i dosta niski postoji velika verovatnoća za nastanak određenih srčanih tegoba.
Takođe, oni ukazuju na mogućnost razvoja infekcija, bujanje bakterija, gljivica i ljudskog papiloma virusa, bolesti krvi kao i leukemije. Do monocitopenije može doći podjednako zbog prisustva i virusnih i bakterjskih infekcija, kao što su HIV i tuberkuloza.
Reumatoidni artritis i lupus
Monociti u krvi mogu se značajno smanjti usled bolesti vezivnih tkiva poput reumatoidnog artritisa i lupusa. One ih obaraju pomoću svojih antitela.
Kada je u pitanju lupus, on izaziva zapaljenje vezivnih tkiva, imuni sistem ga uništava i tako smanjuje njihov broj.
Nedostatak vitamina B12
Za proizvodnju leukocita organizmu je potreban dragoceni vitamin B12. Manjak ovog vitamina kao i folne kiseline takođe može biti uzrok smanjenih monocita.
Zbog toga je važno obezbediti ovaj vitamin putem redovne i pravilne ishrane. Uključite mlečne proizvode i ribu češće u svoje obroke.
Terapija kortikosteroidima i hemoterapija
Antiinflamatorni lekovi takođe mogu uticati na snižavanje broja monocita u krvi. Konkretno u primeru virusnog hepatitisa, dešava se da komponente iz leka narušavaju funkcije koštane srži pa se smanjuje i opšta proizvodnja leukocita.
Ono što treba znati jeste da uticaj ovih lekova na broj monocita u krvi prestaje u momentu kada se terapija završi.
Medicinske metode lečenja
Pojedini stručnjaci tvrde kako estrogen i progesteron utiču na smanjenje broja monocita.
To objašnjava činjenicu zašto su u trudnoći monociti smanjeni.
No, ono što je utvrđeno jeste da jednostavno kada se izleči infekcija ili bolest, broj monocita se vraća u prvobitno stanje. U svakom slučaju, konsultujte lekara kada su bilo kakvi lekovi u pitanju ili mislite da za njima ima potrebe.
Kako prirodno uticati na održavanje broja monocita?
Fizička aktivnost
Vežbanjem ujedno stvarete antiinflamatorni efekat. Nakon 6 nedelja aktivne vožnje bicikla možete uticati na to da se monociti u krvi dovedu u redovno stanje.
Redovna fizička aktivnost može biti šetnja, joga ili trčanje. Svakako to trebate se uskladiti sa vašim potrebama i mogućnostima.
Gubitak kilograma
Kod gojaznih ljudi, gubljenje kilograma je važno kako bi se smanjio broj monocita. Samim tim se reguliše i osetljivost na insulin te smanjuje mogućnost razvijanja dijabetesa.
Konzumiranje omega tri masnih kiselina
Redovno konzumiranje ribe bogate ovom kiselinom reguliše nivo monocita i štiti od srčanih oboljenja. Ljudi koji koriste riblje ulje imaju manje mogućnosti za nastanak ateroskleroze.
Dokazano je – povećani monociti u krvi ubrzano zakrčuju krvne sudove, stoga promenite jelovnik.
Mediteranska ishrana
Upravo ova ishrana koja se uglavnom sastoji od semenki, voća, povrća i celih zrna, zajedno sa maslinovim uljem je pun pogodak. Ona može biti idealan saveznik sa borbu protiv infekcija. Naročito kada su u pitanju infekcije uzrokovane monocitima.
Kako povećati broj monocita?
Posećujte saunu jednom mesečno
Sauna povećava broj belih krvnih zrnaca, budući da pregrevanje tela podstiče aktivnost monocita. Stoga počastite sebe ovim tretmanom barem jednom u mesec dana.
Vitamin B12
Vitamin B12 povećava broj belih krvnih zrnaca uključujući i monocite. Još jednom podsećamo na važnost konzumiranja ribe.
Vitamin C
Nedavno sprovedene studije pokazale su da vitamin C podstiče rast imuniteta sprečavajući umiranje ćelija monocita. Uključite zeleniš u obroke, pravite salate, koristite ga u smuti napitcima, obezbedite svoje telo neophodnim količinama.
Kalcitriol (Vitamin D3)
Da bi se niski monociti u krvi doveli na normalan nivo obavezno trebate unositi Kalcitriol (vitamin D3) .
Zbog toga su goveđa jetra, masnije ribe i mlečni proizvodi veoma važni u ishrani. Naročito za one koji oporavljaju svoj organizam od težih bolesti povezanih sa nižim monocitima.
Neizostavni beli luk
Studije navode kako beli luk takođe povećava ukupan broj belih krvnih zrnaca, odnosno da je idealan za izgradnju imunog sistema. Ukoliko ga jedete redovno, snižene vredosti monocita u krvi više neće biti vaš problem.
Šta još treba znati o monocitima?
Obavezno lekara obavestite o svim lekovima koje koristite pre svake analize krvi. On će vam najverovatnije isključiti pojedine medikamente iz upotrebe ukoliko su vam monociti problematični. Najčešće se u tu svrhu uzimaju zamenski suplementi.
Pojedini lekovi mogu znatno uticati na broj belih krvnih zrnaca.
Iskustva obolelih
Imam 25 godina i povišen mi je holesterol (6.49 je, a normalno je 3.60-5.20), dok su monociti sniženi 0.2, a normalno je 0.3 do 0.8. Svi ostali parametri su u redu. Inače sam zdrava, nemam nikakvih problema. Pre mesec i po dana pocela sam se hraniti po low carb principu i dosta vežbam. Lekar mi je saopštimo da blago snižena vrednost nema važnost pogotovu ako su ostali parametri leukocita u granicama.
Mirjana 30
Za kraj…
U svakom slučaju, blaga odstupanja od referentne vrednosti monocita ne kazuje mnogo osim da se vaš organizam aktivno brani.
Uzastopne prehlade, virusi, malaksalost i glavobolje su svakako simptomi koje ne trebate zanemariti. U slučaju njihovog javljanja konsultujte se sa lekarom, uradite temeljnu analizu krvne slike i proverite stanje kompletnih leukocita.
I u ovom slučaju je najvažnije da obratite pažnju na svoju ishranu, uključite namirnice bogate zdravim mastima i redovno vežbate.
A kako to prirodno možete popraviti hemoglobin u krvi?
