Oksidativni stres je prvi znak bolesti

Oksidativni stres prate malaksalost, ubrzano zamaranje i bezvoljnost, uz gubitak motivacije, nesanicu i ubrzan rad srca. Može mu se stati na put promenom životnog stila, upotrebom različitih vitamina i minerala koji deluju kao antioksidansi, a preporučuje se i primena alternativnih metoda lečenja..

O značaju antioksidansa slušamo gotovo svaki dan, znamo da su oni prijatelji našeg zdravlja, najbolji borci protiv stresa. Upravo nam on može biti prvi pokazatelj kako nešto s našim organizmom nije u redu, tada nam je potrebna stručna pomoć. Šta je oksidativni stres, kako ga prepoznati, kako mu najefikasnije stati na put i može li se njegov nastanak ikako sprečiti – saznajte u nastavku našeg članka..

Oksidativni stres simptomi opasni po zdravlje

Oksidativni stres ne utiče samo na ubrzanje starenja, već i na nastanak brojnih  veoma ozbiljnih oboljenja:  infektivnih, kardiovaskularnih i neurodegenerativnih bolesti, hemolize, fibroze, dijabetesa i karcinoma. Stoga su naučnici zaključili sledeće: “koliko god nam je kiseonik dragocen i neophodan za život, toliko on može biti i vrlo štetan po naše celokupno zdravlje”.

Nervoza  i umor su često prvi simptomi oksidativnog stresa. Prate ga malaksalost, iznurenost, ubrzano zamaranje i bezvoljnost, često gubitak motivacije, nesanica, ubrzan rad srca, uz gotovo neprestane oscilacije krvnog pritiska od niskog ka povišenom i obratno.

Slobodni radikali i oksidativni stres se često dovode u vezu, jer je štetan kiseonik upravo onaj u njihovom obliku. Naime, to su molekuli ovog gasa kojima fali jedan elektron. Oni onda pokušavaju da ga uzmu od drugih molekula i tako ih oštećuju, pa u organizmu dolazi do tkz. lančane reakcije koja podrazumeva njihovo nakupljanje.

Antioksidansi, kojih ima u našem telu, ali ih možemo uneti i preko hrane, najbolje neutrališu dejstvo slobodnih radikala. Ako ih u našem organizmu ima toliko, da ih ni antioksidansima ne možemo neutralisati, govori se o oksidativnom stresu.

Kako utvrditi nivo oksidativnog stresa?

Njegov povišen nivo dijagnostikuje se različitim laboratorijskim analizama. Prvo treba uraditi najosnovnije biohemijske analize, poput vađenja krvne slike, elektrolita, analiza koje ukazuju na rad jetre i bubrega.

Da bi se utvrdio okisdativni stres, obavezno se meri se nivo šećera u krvi, a procenjuje se i efikasnost enzima koji se proizvode u našem telu i neutrališu dejstvo slobodnih radikala. Na njihovu veliku koncentraciju u telu mogu uticati izloženost UV zracima, boravak na zagađenom vazduhu, pušenje cigareta, nezdrava ishrana i određeni lekovi.

Analize ponekad nisu dovoljne da bi se dijagnostikovao oksidativni stres, jer se njemu ne može pristupiti kao drugim oboljenjma. Lekar mora sagledati više faktora, i to tako što svakog svog pacijenta posmatra ponaosob.

Nema nikakve univerzalne terapije, a može se razmotriti i mogućnost kombinacije alternativnih metoda lečenja, koje mogu biti odlična dopuna konvencionalnoj medicini. Potom se procenjuje je li neophodna promena načina života, te koji vitamini i minerali mogu pomoći da se ponovo uspostaviti ravnoteža u organizmu.

Treba da prođu najmanje tri meseca da bi se obnovila aktivnost enzima koji neutrališu dejstvo slobodnih radikala. Tada je ponovo potrebno uraditi analize i proceniti da li su propisani antioksidansi postigli očekivan efekat u lečenju oksidativnog stresa.

Šta su antioksidansi i zašto su nam važni

Antioksidansi su biološki aktivne materije koje deluju na više različitih načina: oni onemogućavaju stvaranje novih slobodnih radikala u našem organizmu, ali i uspešno uništavaju one već stvorene. Takođe, mogu sanirati oštećenja na ćelijama koja su izazvali slobodni radikali, stoga su izuzetno značajni i korisni za naše zdravlje.

Možemo ih podeliti na dve vrste enzimske i neenzimske:

Enzimski antioksidansi su oni koji nastaju u ćelijama: superoksid-dizmutaza, Glutation-peroksidaza I katalaza. Ti važni enzimi neutrališu dejstvo slobodnih radikala čineći ih tako bezopasnima po organizam. Zahvaljujući njima smanjuje se mogućnost za oksidativni stres, tj da do njegovog nastanka i dođe.

S druge strane, u neenzimske antioksidanse, koje obično unosimo hranom ili suplementima, ubrajaju se pojedini vitamini i minerali. Antioksidansi u hrani imaju velik značaj kod prevencije gotovo svih savremenih kardiovaskluarnih oboljenja, stoga ih u ishranu obavezno unosite.

Nikako nemojte izostaviti  borovnice, aroniju, brusnice, artičoke, pasulj, orahe, lešnike, kupine, maline iz vaših jelovnika.

oksidativni stres šta je

Prevencija kod oksidativnog stresa je ključna

Oksidativni stres, a samim tim i brojna oboljenja, mogu se prevenirati na mnogo načina. Neophodno je da čovek bude smiren, opušten i zadovoljan, te da se što više druži s prirodom. Obavezno idite u duže šetnje pokraj reka, vozite bickl ili se rekreirajte – nemojte sedeti kući pred računarom i TV-om.

Što se tiče ishrane kod oksidativnog stresa, preporučuje se što više povrća i ribe, uz izbegavanje rafinisanog šećera, belog brašna i prerađenih namirnica. Pojedine metode alternativne medicine takođe vam mogu pomoći ne samo u prevenciji već i u regulaciji oksidativnog stresa.

Preporučuje se taj-či, joga i meditacija, homeopatija i aromaterapija, a posebno se savetuje reiki, koji je poznat po svom antistresnom dejstvu i čiji je primarni efekat stabilizacija mentalnog i emotivnog bića.

Koji su vitamini najdelotvorniji 

Vitamin E jedan je od najboljih boraca protiv oksidativnog stresa. Može uspešno da prekine lančanu reakciju oksidacije lošeg – LDL holesterola podstaknutu slobodnim radikalima. On  istovremeno sprečava lepljenje i grupisanje trombocita. To znači da preventivno deluje protiv različitih kardiovaskularnih oboljenja. a dokazano je da sprečava razvoj kancera. U organizam ga možete uneti hranom – jedući ribu i orašaste plodove.

Vitamin C koga je najviše u svežem voću i povrću, takođe je snažan antioksidans, veoma delotvoran kada su oksidativni stres i dijabetes posredi. Najdelotvorniji je kod obolelih  od osteoartritisa i šećerne bolesti.  Usporava razvoj ateroskleroze i takode štiti od kancera.

Karoten, koji se u ljudskom organizmu pretvara u vitamin A, još je jedan važan antioksidans. On je najefikasniji u sprečavanju razvoja ateroskleroze, ali stupa na snagu tek nakon što organizam iscrpi dostupan vitamin E.

Dragoceni minerali 

Pored delotvornih vitamina, minerali se takođe smatraju sjajnim borcima protiv oksidativnog stresa, a listu najefikasnijih predvode bakar, cink i selen. Bakrom su najbogatiji kelj, pečurke, avokado, kozji sir, proizvodi od soje i semenke bundeve, a dovoljnu količinu selena i cinka obezbedićete ako u ishranu uvrstite ribu, integralne žitarice i semenke suncokreta.

Nadamo se da ste saznali šta je oksidativni stres, te da ćete povesti više računa o vašem zdravlju, načinima ishrane i zdravom životu u celosti.