Zelena špargla – šparoga, poznata i pod nazivom Asparagus je izvanredno i veoma cenjeno niskokalorijsko povrće. Zahvaljujući moćnim antioksidansima kempferolu i kvercetinu obara LDL holesterol i reguliše šećer u krvi. Pravi je spas za dijabetičare i sve hronične bolesnike. Pozitivno utiče na rad srčanog mišića i sprečava nastanak kardiovaskularnih oboljenja.
Izrazito zelena boja i intenzivan ukus čine je delikatesom u brojnim nacionalnim kuhinjama. Asparagus je vekovima korišćen kao povrće u ishrani. Upotrebljavao se kao prirodni lek i moćan diuretik. Ova biljka svrstava se u svetski najzdraviju hranu, puna je hranjivih materija i antioksidanasa.
Ukoliko koristite ovaj lekoviti delikates, usporićete starenje ćelija, regulisati šećer i preventivno delovati kod različitih malignih oboljenja. U daljem tekstu saznajte više kako se zelena špargla priprema i koja su njene glavne zdravstvene dobrobiti.
Šta je šparoga i koje vrste postoje?
Špargla ili špraroga je prolećno povrće. Svrstava se u familiju Asparagus, mada je ne tako davno bila svrstana u familiju ljiljana zajedno sa crnim i belim lukom. Raste širom Evrope, severne Afrike i zapadne Azije.
Prema istorijskim podacima korišćena je još u vreme drevnog Egipta, uzgajana u Siriji i Španiji. Grci i Rimljanii obožavali su svežu šparogu i jeli su je takvu u vreme sezone, dok su je i sušili kako bi je koristili i zimi.
Poznata Madam Pompadur obožavala je delikatese sa ovom lekovitom zelenom biljkom. Špargla u ishrani se koristi samo kao mladica odnosno izdanak, jer kada pupoljci počnu sa cvetanjem on se sasuši i nije upotrebljiv.
U svetu su najpoznatije tri vrste šparoga: zelena, bela i divlja špargla.
Biljka rađa tek posle tri godine od sadnje, ali isti koren će davati plod narednih 15 godina.
Zeleni asparagus poznat kao kraljevsko povrće, jede se širom planete, najveći ljubitelji su Francuzi, Nemci i Britanci. Amerikanci ga isto vole, pa čak imaju i festival posvećen ovom lekovitom povrću. Danas je špargla dostupna svima, a uvozi se u zemlje u kojima se inače ne uzgaja.
Kakav je sastav šparoga
Sastav špargle je vrlo zanimljiv, naime čak 93 odsto ove biljke čini voda. Sadrži jako malo kalorija i natrijuma, obiluje fitonutrijentima.
Odličan je izvor vitamina B6, kalcijuma, magnezijuma i cinka. Sadrži i visok nivo dijetskih vlakana, proteine, beta karoten, vitamin C, E, K, tiamin, riboflavin, rutin, niacin, folnu kiselinu, gvožđe, fosfor, kalijum, bakar, mangan, selen i hrom.
Pored toga u sastav špargle ulaze i pojedini minerali koji pojačavaju sposobnost insulina da transportuje glukozu iz krvi u ćelije. Bitno je napomenuti da špragla sadrži i veoma važnu amino kiselinu – asparagin koju je dokazano neophodna za pravilan razvoj i funkcionisanje mozga.
Jeste li znali?
Špargle su na vrhu liste malobrojnih kultura koje su predviđene za uzgajanje na Marsu, na kojem se planira stvaranje kolonije 2030. Ova biljka je više nego pogodna za uzgoj.
Stabljike špargle sadrže gvožđe i malo vitamina C, a dosta vitamina K. Međutim, one sadrže dve izuzetno važne suspstance: folnu kiselinu, odnosno vitamin B9, bez kojeg je nezamisliva sinteza, obnavljanje i funkcionisanje DNK i RNK- Svakako tu je i nezaobilazni kvercetin, koji štiti srce.
Špargla kalorije sadrži u maloj količini, svega 20 kcal se nalazi u 100 grama ovog lekovitog povrća. Stoga je idealna za dijetu ukoliko želite oslabiti u kraćem roku.
Kako se uzgaja špargla?
Špargla je višegodišnja kultura koja ostaje na istom mestu 10 do 12 godina, ali seme rađa tek nakon 3 godine. Semenke šparoge za sadnju možete nabaviti u gotovo svim bolje snabdevenim poljo-apotekama.
Za uzgoj bele špargle pogodnija je peskovita zemlja, uz obilno đubrenje organskim đubrivima, a za zelenu prikladna su srednjeteška zemljišta. Veoma dobro podnosi i kiselo tlo , ali i ona neutralna i blago alkalna, joj joj to najviše prija.
Špargla se može gajiti i u priobalnim pojasevima, uz more, jer uspeva i na malo slanjem terenu. Što se tiče klimatskih uslova, za nju je najbolje kontinentalno područje, gde temperature tokom leta nisu preterano visoke.
Berba aspragusa počinje sredinom aprila i traje do sredine juna meseca. Proizvodnja ovog povrća u Srbiji nije razvijena kao što je to slućaj u centralnoj i zapadnoj Evropi. Kod nas se ne proizvodi za izvoz, uzgajaju je retka porodična domaćinstva za svoje potrebe.
Ukoliko ste entuizijasta, branje špargle u Nemačkoj i dalje je veoma popularno i dobro plaćeno. To je svakako dobra šansa s obzirom na naše prilike na Balkanu i mogućnost zaposlenja.
Zelena špargla lekovita svojstva i prednosti za zdravlje
Ova prolećna biljka ima veoma moćnu nutritivnu vrednost. Bogata je vitaminima, mineralima, amino kiselinama, beta karotenom, folnom kiselinom. Sadrži riboflavin, a kao što smo rekli čak 93 procenata njenog sadržaja je voda.
Glavni benefiti zelene špargle
- Šparoga ima jako protivupalno dejstvo, pa povoljno deluje na bolesti srca i krvnih sudova. Tome doprinosi visoka koncentracija kompleksa B vitamina, saponina i flavonoida.
- Smanjuje štetni LDL holesterol i obara krvni pritisak, a time čuva krvne žile. Za ovakvo lekovito svojstvo odgovoran je dragoceni rutin.
- Zelena špargla je bogata vitaminom K pa time doprinosi očuvanju zdavlja kostiju, smanjuje rizik od nastanka osteoporoze i ateroskleroze. Odlična je prirodna prevencija za bolesti kardiovaskularnog sistema i sprečava rizike od moždanog udara.
- Koristi se za očuvanje zdravlja probavnog sistema, leči alergije i smanjuje mogućnost nastanka raka creva. Poboljšava probavu i umanjuje rizik nastanka dijabetesa tipa 2.
- Značajan je antioksidans, bitna za opšte zdravlje, jačanje imunog sistema i često se koristi za čišćenje organizma. Usporava starenje kože i propadanje ćelija.
Foto: Pixabay
- Zelena špargla je poznati prirodni duretik, pospešuje izbacivanje urina, rastvara bubrežni kamenac, osim toga ona dokazano pomaže kod gihta. Osobe koje često konzumiraju šparogu imaju veoma specifičan miris urina! to nije ništa ozbiljno i prolazi kroz nekoliko sati i nema razloga za brigu.
- Kako je posredi najbogatiji prirodni izvor folne kiseline, špargla u trudnoći je više nego dobrodošla. Ona je izuzetno važna za majku i bebu, te je slobodno možete jesti bez ustručavanja. Ipak, radi vaše bezbednosti, najpre se posavetujte sa lekarom koji vas prati.
- Pored toga asparagus dokazano pomaže kod umora, štiti od alergija i astme, čišćenje bubrega, bešike i mokraćnih kanala, ublažavanje menstrualnih tegoba, pomaže kod probavnih tegoba i odlična je za skidanje suvišnih kilograma.
- Često se u literaturi govori kako je špargla kao afrodizijak izuzetno efikasna . Njeni efekti su podjednako dobri kod oba pola.
Ko ne sme jesti šparoge?
Kraljevsko povrće ne bi smele koristiti osobe sa upalom zglobova, oboljenjima bubrega, kao i oni koji imaju srčane smetnje. Ne preporučuje se špargla ni ljudima koji pate od nesanice, kao i razdražjivim osobama i nervnim bolesnicima.
U svim ostalim slučajevima zelena špargla u kuhinji je više nego dobrodošla. Zahvaljujući asparaginu, aminokiselini koja im daje opor miris, šparoge nam daju dobru fizičku formu. Pri tom velika količina glutationa neutralizuje slobodne radikale, te sprečava razvoj nekih tumora.
Asparagus ima i diuretička svojstva, zbog velike količine vode koju sadrži ovo povrće (93%).
Zelena špargla za dijabetičare predstavlja najbolji prirodni lek. Nažalost kod nas se još uvek ne nalazi tako često na trpezama.
Dobar savet za sve je da pre nego što uključite recepte sa šparglom u jelovnike, najpre se dobro informišite. Posavetujte se sa vašim lekarom i ukoliko ste u mogućnosti sa nutricionistom.
Kako se pripremaju najbolja jela od špargle
Špargla se sprema i servira na bojne različite načine širom sveta, najčešće kao predjelo ili prilog uz glavno jelo. U Aziji se često kuva na pari ili prži, dok se u Americi npr. servira kao prilog uz piletinu, škampe ili govedinu. Grilovan asparagus je izvrstan, a možete ga stavljati u gulaše ili supice.
U novije vreme jede se sve više sirova špargla u salatama. Možete je kiseliti i na taj način čuvati godinama. Takođe dobra je za grilovanje, kuvanje, prženje, a možete je jesti i svežu.
Supa sa šparglama je predivna i pravi je dar za organizam. Ovde ćemo vam dati par najboljih recepata sa šparogama pa vi sami izaberite koji vam se najviše dopada!
Važna napomena: Pre spremanja, špargle treba da odstoje najviše dva do tri dana u frižideru. Nikako ih nemojte držati na sobnoj temperaturi, u plastičnoj ili kartonskoj ambalaži, jer zbog velikog sadržaja vode brzo venu. Možete ih i zalediti, a kad se izvade iz zamrzivača odmah ih stavite u ključalu vodu.
Savet je da se asparagus kuva u maloj količini vode tri do osam minuta, u zavisnosti od toga da li su stabljike tanke ili debele. Uvek kad spremate šprargle na kraju ih začinite maslinovim uljem, kako biste maksimalno iskoristili sve nutrijente.
Salata sa šparglom, belim lukom i paprikom
Sastojci:
2-3 kašike sirćeta
3 kašika maslinovog ulja
1kašika senfa
1 kašika sveže iseckanog majorana ako ga nemate nema veze, može i bez njega
1 beli luk – iseckajte ga što sitnije možete ili koristite beli luk u prahu
1 kilogram špargle
1 veća paprika, sitno iseckana
1/3 šolje sitno iseckanih orasa
Priprema salate
Kuvajte sirće dok deo tečnosti ne ispari. Zatim ga pomešajte sa majoranom, senfom, belim lukom i maslinovim uljem. Dodajte biber i so. Zelena špargla se kuva u vodi bar 4-5 minuta. Zatim se cedi i sapira. Šparglu i parpiku na kraju prelijte prelivom od maslinovog ulja i belog luka i pospite seckanim orasima.
Zapečene špargle sa šunkom i sirom
Sastojci:
špargla 0,5 kg
šunka- 2 tanka parčeta
80 g mekanog sira
2 jaja
parmezan
so i maslac
Priprema recepta:
Špargla se kuva u kipućoj vodi 5 minuta, a potom se suši. U vatrostalnoj posudi poređajte šparoge, stavite maslac, sir i šunku. Umutite jaja i dodajte parmezan i so. Ovom smesom prelijte šparoge , sir i šunku. Pecite u prethodno zagrejano rerni na 220°C oko 10 minuta.
Fenomenalna supa od šparoge
Sastojci:
250 grama šparoga
1 kašika maslaca
2 čena belog luka
pola kašike brašna
1 kašika suvog začina
malo kisele pavlake
1,5-2l vode u kojoj ste kuvali šparoge
Priprema lekovite supe:
Skuvati špargle, u kipućoj vodi 3-4 minute. Izdinstajte beli luk na brašnu i maslacu. U njega dodajte skuvane šparoge koje ste prethodno iseckali kao i preostale začine. Dolijte vodu u kojoj su se kuvala špargla i ostavite da se kuva još 10-ak minuta. U tanjir ove supe, prilikom služenja, stavite i kašiku kisele pavlake.
Gde kupiti špargle i koja je cena
Zelena špargla na pijacama je ubedljivo najzastupljenija. Kada je kupujete, uvek birajte one tvrđe biljke. Najduže povrće ne mora biti i najsočnije. Idealne su one prečnika od oko 1 cm, a vrh im mora biti špicast. Najčešće se prodaju u snopu, jedan takav vez je dovoljan za kompletan ručak.
Cena špargle na pijacama kreće se od 300 do 400 dinara po kilogramu, obzirom kakve nam sve prednosti donosi za zdravlje, verujte da to nije previše. To vam najbolje mogu potvrditi dijabetičari.
Zelena špargla se može kupiti i u marketima, prodaje se u teglicama u slanom ili kiselom rastrovu, cena je oko 350-460 dinara. Ukus je fenomenalan. Kojeg god proizvođača kupite nećete pogrešiti. Prilikom kupovine obratite pažnju na ambalažu, pazarite samo one u staklenim teglama i proverite rok trajanja.
Nadamo se da smo uspeli ovim tekstom da vam bar malo približimo i zainteresujemo vas da sledeći put na pijaci kupite ovo zdravo povrće i isprobate neki od recepata.
Kada degustirate lekovitu šparglu, probajte opet nešto novo, pa vam preporučujemo da pročitate tekst o artičokama.
IZVORI:
https://ndb.nal.usda.gov/ndb/foods/show/11011
http://openvault.wgbh.org/catalog/V_B0D9EDA444FC425C8932E0BE8198AAA5
https://www.healthline.com/nutrition/asparagus-benefits
