Trovanje hranom
je puno više od bezazlenog stomačnog problema. Naime, bakterije i virusi koji putem sirovih namirnica ulaze u organizam mogu izazvati različite tegobe.
Svaki čas medije preplavljuju vesti o trovanjima dece na ekskurzijama, u učeničkim domovima, hamburgerijama ili restoranima. U takvim situacijama ljudi obično odmahuju glavom, osuđujući kuvare ili radnike u roštiljnicama.Međutim, trovanje hranom nije neuobičajena pojava – može pustiti korenje u svakoj kuhinji. Zato bi trebalo da vodite računa ne samo o tome kako pripremate hranu već i o skladištenju. Pravilno čuvanje namirnica posebno je važno u nadolazećim letnjim mesecima, kad su one sklonije kvarenju, a toplota pogoduje razmnožavanju bakterija.
Ako do stomačnog virusa ipak dođe, uz odgovarajući higijensko-dijetetski režim organizam će se oporaviti u roku od 48 sati. Saznajte šta trebate da radite..
Koji su prvi simptomi trovanja hranom kod odraslih
Kad zaražena, najčešće sveža i kontaminirana hrana dospe u naš organizam, osetićemo različite simptome. Oni se najčešće javljaju već nekoliko sati nakon obroka. U retkim slučajevima može se desiti da se prvi znaci trovanja hranom jave i tek nakon nekoliko dana.
Simptomi trovanja se obično manifestuju kao neprijatan bol u stomaku, dijareja, naglo povraćanje, blaga groznica, slabost, mučnina u želucu ili jaka glavobolja. U težim slučajevima mogu se javiti nemogućnost mokrenja, poremećaji vida, govora, otežano gutanje, poremećaj rada srca. Isto tako javlja se konstantna žed i suva usta, a nije isključena ni krv u bordo ili crnoj stolici. Tad se hitno treba javiti lekaru – ukoliko je medicinska pomoć neophodna, problem se najčešće rešava infuzijom ili preporučenim antibioticima.
Uzročnici trovanja su najčešće bakterije, virusi i paraziti, ili njihove otrovne izlučevine. Verlo često je u pitanju salmonela, koja se gnezdi u životinjskom mesu, mleku ili jajima. Simptomi salmonele se obično javljaju nekoliko sati pošto zaražena hrana dospe u organizam. To mogu biti bol u želucu, glavobolja, slabost, mučnina, povraćanje i dijareja.
Isto tako može se javiti i stafilokokno trovanje hranom, a krivci često mogu biti i ešerihija koli, norovirus i druge bakterije i virusi.
Šta ne smemo raditi kada se prvi znaci trovanja jave
Ne smeju se uzimati lekovi za dijareju bez stručnog nadzora, ali treba piti dosta tečnosti, naročito vode. Hidratacija je ključna ukoliko do trovanja dođe, a mnogi lekari preporučiće vam i pileću supu bez rezanaca. Samo na ovaj način izbaćiće se veoma ozbiljna i potencijalno pogubna hidratacija organizma.
Ukoliko imate razvijen imunološki sistem, trovanje hranom kod odraslih najčešće se neutrališe u roku od 48 sati. Tada se pored vode i supe, treba konzumirati pirinač, banane, jabuke i dvopek. Uz njih preporučuju se bareni krompir i šargarepa, kuvani pirinač i griz.
Ipak prvih nekoliko sati, treba se zadržati samo na tečnosti, dok se organizam polako ne privikne na hranu, jer se stomak mora smiriti. S druge strane, trebate izbegavati alkoholna pića, kofeinske napitke, mleko i mlečne proizvode. Naročito je štetan nikotin, kao i masna, pržena i jako začinjena hrana. Budući da trovanje hranom i te kako iscrpljuje organizam, tokom oporavka preporučuje se strogo mirovanje, sve do potpunog oporavka.
Trovanje hranom lečenje i prevencija
Budući da se relativno lako leči, trovanje hranom na prvi pogled može zvučati pomalo naivno. Ipak u pitanju je problem koji nije nimalo bezazlen i koji može izazvati različite komplikacije. Podložne su mu osobe svih uzrasta, ali su pod najvećim rizikom su dijabetičari, oboleli od side, trudnice, deca. Pod većim rizikom su osobe u trećem životnom dobu, te ljudi oštećene jetre i oslabljenog imuniteta.
Sledi nekoliko odličnih saveta za prevenciju..
Redovno čistite kuhinjsku površinu
Trovanje hranom može se sprečiti relativno lako. Kuhinjska površina na kojoj pripremate specijalitete uvek bi trebala biti čista, baš kao i vaše ruke perite ih redovno. Ovo je naročito važno činiti nakon odlaska u toalet.
Rukovanja s drugim ljudima i kontakta sa sirovom hranom, posebno ako potom treba da servirate već gotovo jelo. Ukoliko imate rane ili posekotine na rukama, obavezno ih prekrijte vodootpornim flasterom pre nego što dodirnete hranu. Trebali bi redovno menjati kuhinjske krpe, sunđere i papirne ubruse, jer mogu biti puni bakterija.
Kuvajte hranu dovoljno dugo
Trovanje hranom kod odraslih osoba se najčešće javlja nakon konzumiranja mesa, jaja, školjki, sušija i ostalih proizvoda od ribe koji nisu dovoljno kuvani. Tu su i viršle, nepasterizovano mleko, mlečne prerađevine i sokovi, sveže voće i povrće. U vrlo kvarljive namirnice ubraja se i mleveno meso, koje je u procesu obrade prošlo kroz ruke više ljudi.
Kuvanje obično ubija bakterije, pa se preporučuje da pripremate hranu na taj način. Ukoliko su jaja sastojak poslastica koje pravite, izmutite ih na pari pre nego što ih ubacite u fil.
Hranu ne treba podgrevati više odjedanput, a tom prilikom ona mora biti topla i na površini i unutra (to se naročito odnosi na meso). Ukoliko je grejete u mikrotalasnoj pećnici, obavezno je pokrijte najlonom ili folijom.
Kako sprečiti kvarenje hrane na vreme
Hranu koja se lako kvari na toploti uvek treba držati u frižideru. Ovo je posebno važno kad su u pitanju mleko i mlečni proizvodi. Ako se takva hrana drži van rashladnog uređaja, bakterije se mogu razmnožiti vrlo brzo, što može izazvati trovanje hranom. Temperatura u frižideru ne bi trebala biti viša od pet stepeni Celzijusa.
Ako je hranu nakon serviranja potrebno vratiti u frižider ili zamrzivač, to treba učiniti najkasnije dva sata nakon serviranja. Međutim, kada je reč o mesu koje je već bilo u rashladnom uređaju, nipošto ga ne treba ponovo zamrzavati.
Hranu koju niste pojeli nakon dužeg stajanja u frižideru – najbolje je baciti, posebno ako joj se ukus promenio. Bakterija može preći s jedne hrane na drugu. Zbog toga je veoma bitno razdvojiti svu svežu hranu od kuvane.
Sirovo meso čuvajte uvek u dnu frižidera, obavezno u tanjiru. Tako se tečnost neće razliti po celom rashladnom uređaju, niti će doći u kontakt s drugim namirnicama.
Nipošto nemojte koristiti isti nož ili dasku za sečenje za različite vrste hrane. Jedan pribor upotrebite za sečenje sirovog mesa ili ribe, drugi za namirnice koje su spremne za jelo, poput hleba ili povrća.
Trovanje hranom salmonelozom je puno češće leti
Salmoneloze su crevne infekcije sa simptomima mučnine, povraćanja, grčeva u stomaku i proliva. Sve navedene simptome prati povišena temperatura koja obično potraje tri do četiri dana. Stolice su veoma obilne, učestale, tečne ili kašaste, neprijatnog mirisa i zelenkaste boje.
Trovanje hranom u trudnoći zahteva hitno javljanje lekaru, jer može doći do neželjenih komplikacija i posledica.
Razmnožavanju salmonele u namirnicama pogoduje toplota, pa su samim tim puno češće leti nego zimi. Kontaminirana hrana najčešće nema vidljive znakove kvarenja, što povećava mogućnost neprimetne zaraze. Najveća opasnost vreba iz poslalstica napravljenih od sirovih jaja (kremovi torti, sladoled, majonez…). Visoko rizična su mesa i mesne prerađevine koje se neadekvatno čuvaju. Posebno je rizično pileće i ćureće meso u ovom periodu..
Kako se trovanje salmonelom može sprečiti
- Sva mesa uvek držite i čuvajte u frižideru.
- Jedite isključivo meso za koje znate da je termički obrađeno.
- Ako planirate jesti jaja i proizvode u koje se sirova jaja dodaju, predhodno ih dobro skuvajte.
- Nemojte nikako uzimati nepasterizovano mleko i ostale proizvode koje ga sadrže.
- Higijena ruku je od presudne važnosti, obavezno perite ruke i to detaljno pre pripremanja hrane i nakon toga.
- Povedite računa o higijeni radnih površina u huhinji, kao i svom priboru za pripremanje hrane, naročito dasci za rezanje.
- Detaljno operite povrće i voće, pod jakim mlazom vode, naročito ono koje planirate jesti dok je još sveže.
- Uvek dobro operite ruke nakon kontakta sa vašim kućnim ljubimcima, a to je veoma važno učiniti pre pripreme hrane.
Obavezno proveravajte rok trajanja namirnica
Prilikom kupovine hrane, vodite računa o tome da vam u korpi ne završe namirnice sa oštećenom ambalažom. Takođe, obavezno obratite pažnju na uslove čuvanja hrane u marketima. Proverite da li mleko u rashladnom uređaju, je li smrznuti grašak zaista smrznut, šta je sa puterima i namazima…
U prodavnicu svratite neposredno pre odlaska kući. Hranu nipošto ne ostavljajte u automobilu, naročito ne u letnjim mesecima, kada je i trovanje hranom veoma česta pojava.
Ako posle nabavke svratite kod prijateljice na kafu, smestite sve lako kvarljive namirnice u njen frižider. Naravno, ne zaboravite ih kasnije poneti kad krenete kući. Priznajemo, autoru ovog teksta se to više puta desilo. Pre skladištenja kupljenih namirnica, bilo da ih odlažete u frižider ili ostavu, obavezno proverite rok upotrebe naznačen na ambalaži.
U slučaju da je trovanje hranom već nastupilo, morate se pridržavati sledeće jednostavne dijete:
- Jedite tostirani beli hleb, kuvani pirinač i griz, a od povrća. Dobar izbor su bareni krompir i šargarepa, kao i pasirane banane ili rendane jabuke.
- Sve mesne prerađevine se isključuju iz upotrebe. Dozvoljene su supe bez testenine, ali samo od posnog mesa s kojeg je uklonjena sva masnoća.
- Mogu se jesti i belance i mladi kravlji sir, a treba piti dovoljno tečnosti i nezaslađen čaj od kamilice.
