Epi napad jedan je od osnovnih simptoma nadraženosti ili oštećenja mozga, što se manifestuje pražnjenjem sive mase. U zavisnosti od vrste, mogu se javiti netipični simptomi. To su nagon na mokrenje, krčanje u stomaku, trnjenje u stopalima, kijanje, svrab u nosu, bol u grudima. Mogu biti fokalni i generalizovani.
Fokalni epileptični napad nastaje u ograničenom delu mozga, gde se nalazi mali broj hiperaktivnih neurona. Odatle se i širi. S druge strane, u slučaju generalizovanih napada, ceo ili najveći deo mozga učestvuje u napadu od samog početka. Tada nema hiperaktivnosti samo pojedinačnih neurona, već su svi aktivni istovremeno.
Ako se napadi pojavljuju spontano, iznenadno i naglo, reč je o hroničnom neurološkom oboljenju koje podrazumeva poremećaj funkcije mozga. Ovo oboljenje je poznato kao epilepsija. Šta su najčešći okidači za njen nastanak, kako se prepoznaje i dijagnostikuje, te na koji način se leči? Sve ovo saznajte podrobnije u nastavku članka..
Epi napad kod dece i odraslih uzroci
Manje od dve osobe na svakih 100 suočavaju se s epilepsijom u nekom trenutku svog života. Takođe, za epi napad kod dece genetika nije presudna. Ipak, rizici su nešto veći kod mališana čiji roditelji imaju ovo oboljenje, te se svakako treba biti na oprezu.
Među najčešćim uzrocima epilepsije kod dece jesu infekcije centralnog nervnog sistema, urođeni poremećaji u radu metabolizma ili povrede mozga. Pod većim su rizikom mališani čije su majke dugogodišnji dijabetičari ili su u trudnoći koristile neke psihoaktivne supstance.
Tumori mozga najčešći su uzrok epilepsije između 35. i 55. godine starosti. Takođe u 25 do 40 odsto slučajeva epi napad kod odraslih predstavlja prvi simptom tumora. Stoga je pravovremeno obraćanje lekaru izuzetno važno.
U starijem životnom dobu neretko se javljaju epileptički napadi nakon moždanog udara. Takođe, na pojavu epilepsije mogu uticati i Alchajmerova bolest i određeni metabolički poremećaji. Nikako se ne sme zaboraviti ni konzumiranje alkohola, što je čest uzrok obolevanja u srednjem i starijem dobu.
Kako izgleda epileptički napad u praksi
Tipični epi napad javlja se povremeno, naglo i neočekivano. lako traje do nekoliko minuta, maksimalno izmori obolelog, pa neretko prođu sati, čak i dani do potpunog oporavka.
Kod bolesnika s fokalnim napadima mogu se javiti određeni nagoveštaji i znaci. To su trnjenje u tabanima, nagon na mokrenje, bol u grudima, lupanje srca, krčanje u stomaku, kijanje, svrab u nosu i slično.
Kako se epileptično pražnjenje širi, simptomi epilepsije postaju karakterističniji – pomućenje svesti s ukočenim pogledom, trzanje udova i slično.
S druge strane, najprepoznatljiviji generalizovani epi napad jeste onaj kada osoba pada na pod. Tada mu se mišići zgrče, a on se ugrize za jezik, što rezultira krvavom penom na ustima. Takođe, tad ne kontroliše mokrenje i gubi svest.
Šta učiniti u tom slučaju – prva pomoć!
- Obolelom tokog epileptičkog napada ne treba ništa stavljati u usta! To ga samo može dodatno povrediti.
- Treba ga okrenuti na stranu i sačekati da epi napad spontano prođe.
- Ako traje duže od nekoliko minuta, neophodno je javiti se lekaru što pre?
Koji nam simptomi mogu ukazivati na napad epilepsije
Određeni upozoravajući znaci mogu nam i te kako sugerisati na bolest epilepsiju. Mada za njenu pravilnu dijagnostiku, neophodan je temeljan i detaljan lekarski pregled.
Naime, u većini slučajeva kada su simptomi prisutni govori se o auri koja podrazumeva jednostavni fokalni epi napad. Manifestuje se izmenama čulnih funkcija, mučninom, crvenilom, znojenjem, kao i nagonom na mokrenje. Isto tako ukazuje nam i na promene na polju emocija, u vidu straha, tuge ili besa.
Mogući su i kognitivni poremećaji, recimo, takozvani deža vi (deja vu). Tada, bilo koji od tih simptoma može prethoditi ozbiljnijem epileptičkom napadu. Ipak, u najvećem broju slučajeva javlja se mučnina koja se penje ka vratu, uz osećaj straha.
Kako razlikovati epilepsiju od pseudoepileptičkih napada
Ovo je svakako poseban problem sa kojim se suočava medicina, jer prvi (uvodni simptomi) nisu uvek obavezni deo napada. Tačnije, oni mogu, ali i ne moraju biti prethodnici za pravi epi napad. Manifestuju se u vidu jake glavobolje, nesanice, vrtoglavice, digestivnih poremećaja, ali i promena u raspoloženju.
Kako se postavlja dijagnoza i započinje lečenje medikamentima
Da bi se epilepsija dijagnostikovala, potrebno je uzeti anamnestičke podatke, kao i one o faktorima rizika za razvoj oboljenja. Ukoliko su epi napadi već prisutni, neophodno je pažljivo sprovesti neurološko ispitivanje. Podrazumeva se i opšti fizički pregled i procena psihičkog i kognitivnog funkcionisanja.
Složena dijagnoza epilepsije podrazumeva nekoliko metoda.
- Neuroradiološki pregledi, u vidu kompjuterizovane tomografije i magnetne rezonance mozga. Oni služe za otkrivanje strukturnih oštećenja mozga i uzroka simptomatskih epilepsija.
- Klinička elektroencefalografija (EEG pregled) pomaže u postavljanju dijagnoze epilepsije. Utvrđuje koji je tip epi napada i epileptičkog sindroma u pitanju.
S druge strane, poremećaj u rutinskim analizama krvi i urina može ukazati na opšte metaboličke uzroke epileptičkog napada. Takođe, pojedini uzroci epilepsije mogu se otkriti i pregledom cerebrospinalne tečnosti.
Antiepileptici – najčešća metoda lečenja epilepsije
Primena antiepileptičkih lekova predstavlja glavni oblik lečenja većine bolesnika s epilepsijom. Izbor leka zavisi od vrste napada i tipa epileptičkog sindroma.
Osnovni cilj je da se epileptički napadi suzbiju u potpunosti, bez neželjenih dejstava ili uz minimalno nuspojava. Sve to doprinosi kvalitetnijem životu.
Terapijski plan donosi se za svakog obolelog ponaosob i prethodi mu složena dijagnostika. Ukoliko se epil napadi u snu ponavljaju, takve osobe je potrebno pratiti duži period.
Ako lekovi za epilepsiju (anitepileptici) ne pomažu, što se dešava kod 20 do 30 odsto pacijenata, razmatra se mogućnost hirurškog lečenja. Ono može smanjiti broj epileptičkih napada ili ih potpuno obustaviti.
Međutim, primena antiepileptičkih lekova neophodna je tokom oporavka posle operacije, kako se epi napadi ne bi vratili.
Koliko su česte komplikacije kod epilepsije
Čak i kad se adekvatno leči, samo trećina bolesnika nema nijedan epileptički napad godišnje. Druga trećina ima od jednog do 12 napada na godišnjem nivou. Preostali pacijenti imaju više od dvanaest napada u istom periodu.
Unutar poslednje grupe postoji i mala podgrupa pacijenata koji dnevno imaju od nekoliko do čak nekoliko stotina napada. Među njima neretko se javljaju i epi napadi u snu, što veoma komplikuje lečenje.
Život obolelih od epilepsije mogu remetiti i druge smetnje
Obolele ne zaobilaze ni kognitivni, psihijatrijski, kao i drugi poremećaji u ponašanju. Sve to značajno utiče na njihovu mogućnost zapošljavanja, teže mogu obavljati vojne ili druge specifične službe.
Epileptičarima je zabranjeno upravljanje motornim vozilom i slično. Sve to u velikoj meri utiče na kvalitet života i samopouzdanje obolelih.
Pritom, visoke doze antiepileptika i njihova toksičnost mogu izazvati poremećaj budnosti, pažnje, pamćenja i psihomotornih funkcija. Poznato je da lekovi za epilepsiju „usporavaju“ stoga je oprez neminovan. Sve te nuspojave daleko su izraženije kod neadekvatno lečenih bolesnika.
Kako sprečiti epi napad na vreme?
Mada se na pojavu pojedinih oblika epilepsije ne može uticati, to se oboljenje u nekim slučajevima može sprečiti.
Preporuke za prevenciju odnose se na zdrav način života. Na primer, ako se hranite sledeći principe mediteranske ishrane i ukoliko ste fizički aktivni, manja je šansa da obolite. Ovo se naročito odnosi na cerebrovaskularnih bolesti koje, između ostalog, mogu biti okidač za epileptički napad i posledično epilepsiju.
S druge strane, osobe kojima je neki oblik epilepsije već dijagnostikovan mogu takođe sprečiti gotovo svaki epi napad. Potrebno je izbegavati provokacione faktore koji utiču na njihovo ispoljavanje. To su nedostatak sna, zamor,izloženost stresnim situacijama, uživanje u alkoholnim pićima i slično.
U slučaju refleksne epilepsije, recimo, treba, između ostalog, izbegavati izlaganje treperavoj svetlosti, korišćenje monitora i glasno čitanje.
Šta kao se javi epileptički napad bez epilepsije?
Epi napad može se javiti i kod osoba koje nemaju epilepsiju, usled nadražaja izazvanog akutnom simptomatskom lezijom. Ona deluje i na zdrav mozak. Mogu se izazvati kod svake osobe dovoljno jakom provokacijom.
U medicini zovu se akutni simptomatski (provocirani) epileptički napadi. Javljaju se u sklopu akutno nastalih oštećenja mozga, poput moždanog udara, meningitisa, apscesa ili traume.
S druge strane, mogu biti provocirani delovanjem nekih štetnih faktora, poput hipoglikemije, nespavanja, konzumiranja alkohola i droga i slično.
Neko može dobiti epi napad posle jedne neprospavane noći, ali to ne znači da nužno boluje od epilepsije. U takvim slučajevima ne koriste antiepileptici, već se terapijski pristup zasniva na lečenju primarnog uzroka napada.
Preporučujemo vam još jedan koristan članak sa našeg bloga – ishrana kod meningitisa.
