Šta je homocistein u krvi analiza i vrednosti

Sve veći broj stručnjaka smatra da je povišen homocistein u krvi glavni krivac za nastanak bolesti srca i krvnih sudova, te da je mnogo opasniji od holesterola. Kada je reč o pomenutim kardiovaskularnim tegobama, LDL više nije glavni krivac, potisnula ga je ova amino kiselina, kako tvrde kardiolozi širom sveta.

U nastavku članka saznajte šta je i kako nastaje homocistein, u kojoj hrani je zastupljen, te kakva je njegova uloga u organizmu.

Kakva je uloga cisteina i metionina

Homocistein je amino-kiselina koja nastaje iz metionina (još jedna a.k.), koji se nalazi u mesu, ribi i brojnim mlečnim proizvodima. Da bi se ova reakcija odigrala, neophodni su vitamini  B12, B6 i nezaobilazna folna kiselina (izuzetno važna trudnicama).

Homocistein se u telu pretvara u cistein, preko vitamina B6, koji sprovodi ovu reakciju. On takode može biti recikliran u svoj prethodni oblik metionin, koristeći enzime vitamina B12. On je isto tako važan protein u telu, s brojnim ulogama. Uključen je u način oblikovanja ćelija, održavajući njihovu formu i međusobnu povezanost. Osim toga, izvor je sulfida i učesnik metabolizma različitih metala, uključujući gvožde, cink i bakar. Takođe, reaguje kao antioksidans.

Ukoliko se ne može konvertovati u cistein ili vratiti u formu metionina, njegov nivo u telu se naglo povećava. Povišen nivo homocisteina povezan je s pojavom srčanog udara, šloga, uzrokuje stvaranje krvnih ugrušaka, ali i veći rizik od Alchajmerove bolesti.

Koje su normalne vrednosti u krvi

Većina stručnjaka smatra da gornja granica normalne vrednosti homocisteina  iznosi 10 do 12 micromola po litru, čak i 6 ili 20 za osobe starije od 60 godina. Međutim, ima i onih koji tvrde da je svaka vrednost preko 7 micromola po litru itekako problematična.

Zašto su važne analize i kontrole kod lekara

Povišeni nivoi ove aminokiseline povezani su sa moždanim udarom, infarktom i stvaranjem k. ugrušaka. Ako se kod nekog javi neki od navedenih zdravstvenih poremećaja, a pritom nisu prisutni rizikofaktori poput pušenja, visokog krvnog pritiska, povišenog nivoa holesterola ili dijabetesa – onda je na doktoru da potraži druge uzroke, u šta spada i provera nivoa homocisteina u krvi.

Homocisteinurija je retka, nasledna bolest po kojoj oboleli imaju abnormalno visoke nivoe ove aminokiseline, usled poremećaja metabolizma metionina. Ovo stanje se povezuje s brojnim drugim defektima pri rođenju, što uključuje i anomalije skeletne muskulature.

Kod odojčadi čija porodična istorija beleži dijagnoze homocistinurije preventivna kontrola kod doktora može sprečiti buduće bolesti koje su takođe povezane s ovim metaboličkim defektom.

U slučaju odojčadi i male dece koja imaju očne probleme poput miopije (kratkovidosti), promene u obliku očnog sočiva i anomalije kostiju – takode bi trebalo proveriti koliki je homocistein u krvi.

homocistein vrednosti iznad nivoa

Koji su mogući simptomi povišenog nivoa homocisteina

Čest je slučaj kad je homocistein povišen, da se ne javljaju nikakvi simptomi.  On utiče na zidove krvnih sudova, povećavajući rizik od ateroskleroze ili sužavanja krvnih sudova. Kao posledica javljaju se moždani i srčani udar.

Postoji veza između njegovog nivoa u telu i veličine samih arterija, koje snabdevaju mozak krvlju. Što je veći njegov nivo, to su karotidne arterije uže.

Rizik od duboke tromboze vena i plućne embolije takođe može biti povezan s povišenim nivoima ove amino-kiseline u telu. Neki naučnici smatraju da postoji veza pogotovo kod starijih ljudi.  Osim toga, Alchajmerova bolest i drugi tipovi demencije češće se mogu sresti kod pacijenata kod kojih su navedene vrednosti povišene.

Kod dece koja imaju uslove za razvoj  genetski nasledne abnormalije homocisteinurije,  ova aminokiselina utiče i na sam metabolički proces njegovog pretvaranja u cistein. Rezultat toga može biti pomeranje sočiva oka, utonuće grudnog koša, te mentalna i fizička zaostalost.

Homocistein u trudnoći  najčešće opada. Povišeni nivoi te amino-kiseline mogu biti povezani s abnormalijama u razvoju fetusa i potencijalnim problemima krvnih sudova i placente. Takođe može postojati veza s razvojem eklampsije kod trudnica.

Zašto se povećava nivo amino-kiseline

Do povećvanja nivoa aminokiseline,  dolazi kada metabolizam cisteina nije u nemogućnosti da prevede metionin u cistein. To se može dogoditi zbog nedostatka vitamina B6, B12 i folne kiseline u ishrani.

Alkohol sam po sebi može izazvati porast ovih vrednosti, jer se kod alkoholičara inače beleži nedostatak vitamina B. Osim toga, genetske abnormalnosti mogu uticati na sposobnost organizma da metaboliše homocistein u cistein – uzrokujući time podizanje nivoa homocisteina u urinu.

Eliminišite višak amino-kiseline pomoću suplemenata

U slučaju povišenog nivoa preporučuje se uzimanje vitamina B6, B12 i i dragocene folne kiseline. Efekti vitaminske terapije mogu se pratiti rutinskim, planiranim analizama krvne slike. Kod nekih obolelih izostaje pozitivna reakcija na vitaminsku suplemlmentaciju i smatraju se otpornima na piridoksin.

Budući da homocistein u ljudskom organizmu nastaje iz amino-kiseline metionin, koju unosimo hranom, savetuje se izbegavanje namirnica koje je sadrže u većem procentu, kao što su meso, mleko i mlečni proizvodi, riba i žumance.

Većina stručnjaka razmatra opasnosti od njegovih povišenih vrednosti , ali i nizak nivo aminokiseline je takođe problematičan. On može pospešiti oksidativni stres, ograničiti sposobnost organizma da izađe na kraj s pojedinim vrstama toksina, te izazvati povišenu produkciju amonijaka, hidrogen-sulfida i potencijalno neurotoksičnih sulfata.

Pomoć u vidu suplemenata

Preporučuju se: folna kiselina, vitamin B6, vitamin B 12, vitamin B2 i  nezaobilazni cink. Od nedavno se u prodaji pojavio i homocistein regulator, koji možete koristiti tek nakon konsultacija sa lekarom,  uzima se  jednom dnevno po pola kašičice, razmućene u čaši vode.

Najbolja pomoć iz prirode

Visok nivo homocisteina mogu da snize sledeće zdrave namirnice: beli luk, špargla, brokoli, sočivo, razno voće, leblebije, integralni pirinač, kurkuma,  orašasti plodovi, mahunarke, zdrava ulja i masnoće.

Kako sniziti homocistein u krvi ishranom

Jedite manje masnog mesa a više ribe i povrća

Jedite najviše četiri porcije posnog mesa nedeljno, a ribe (nikako pržene) najmanje tri puta. Osim toga. stručnjaci savetuju i što češće konzumiranje tofua, tempeha, mahunarki, humusa – bar pet puta nedeljno.

Uzimajte što više zeleniša

Sveže povrće i voće treba jesti bar dva puta dnevno. Povrće bi trebalo da čini najmanje polovinu obroka.

Ne zaboravite beli luk

Dovoljno je pojesti čen belog luka svakog dana, a ako ne možete da podnesete njegov miris ili ukus – uzimajte suplemente koji ga sadrže.

Redukujte kofeinske napitke

Nemojte piti više od jedne šolje kafe ili dve šolje crnog ili zelenog čaja dnevno. Zamenite ih biljnim čajevima

lzbegavajte alkoholna pića

Ograničite unos alkohola na čašu piva ili decilitar vina dnevno, jer je sve preko toga – previše.

lzbegavajte stresne situacije

Ako ste svakodnevno izloženi stresu, što pre se posvetite nekim vidovima psihofizičke relaksacije, kao što su šetnja u prirodi, plivanje, joga, meditacija.

Ostavite cigarete pod hitno

Da bi se homocistein u krvi doveo na normalne vrednosti, najvažnije je da cigarete bacite već danas.

Uzimajte suplemente i dodatke ishrani

Ukoliko ne unosite dovoljno vitamina (naročito B-grupe) i minerala, uzimajte dodatke ishrani. Za održavanje normalnih vrednosti homocisteina u krvi potrebno je oko 20 mg vitamina B6. 200 mcg folne kiseline i 10 mcg vitamina B 12.

loading...
Loading...

Nastavljajući koristiti stranice, pristajete na korišćenje kolačića. Više informacija

The cookie settings on this website are set to "allow cookies" to give you the best browsing experience possible. If you continue to use this website without changing your cookie settings or you click "Accept" below then you are consenting to this.

Zatvori