simptomi angine pektoris kod žena

Angina pektoris simptomi i prirodno lečenje

Snažan bol  i stezanje u grudima, uz osećaj gušenja, glavni su simptomi koronarne bolesti poznate kao angina pektoris. U njenom lečenju, pored terapije koju propisuje lekar, pomažu i brojni prirodni preparati koje preporučuju fitoterapeuti.

Bolesti srca i krvnih sudova najčešći su uzrok smrtnosti u našoj zemlji, a glavni simptom koronarnih oboljenja jeste angina pektoris.

Jeste li znali da postoje dani u sedmici i meseci u godini kada su srčani udari najčešći? Tako je među danima kritičan ponedeljak, a među mesecima decembar…

Šta ih uzrokuje, koji su prvi znaci oboljenja, kako delovati preventivno da do bolesti srca ne dođe, saznajte u nastavku..

Šta je angina pektoris?

Pod  nazivom ove bolesti  krije se skup tegoba koje ukazuju na nedovoljan dotok krvi u srce (ishemija). Tada ovaj vitalni organ ne dobija dovoljno kiseonika i hranljivih materija neophodnih za dalje – normalno funkcionisanje.

Preciznije, ovo oboljenje nastaje kada potražnja našeg srčanog mišića za  kiseonikom daleko premaši količinu koju mogu da dostave srčane – koronarne arterije.

Anginu pectoris izaziva fizički napor ili stres, kao i naglo izlaganje hladnoći.

Osoba koja ima anginu pektoris može voditi normalan život. Ukoliko redovno uzima propisanu terapiju, odlazi na kontrole kod lekara i istrajno sprovodi zdrav stil života.

Šta sve uzrokuje nedovoljan dotok krvi u srce

Angina pektoris se najčešće javlja usled suženja ili začepljenja koronarnih arterija, što je uzrokovano aterosklerotskim promenama.

Stvaranje masnih naslaga na zidovima srčanih arterija postepeno dovodi do suženja ovih krvnih sudova. Tada se smanjuje dotok krvi u srce, a ukoliko su začepljeni preko 75 odsto , u najvećem broju slučajeva javlja se i napad angine pektoris.

Tromboza takođe uzrokuje sužavanje krvnog suda ili njegovo potpuno začepljenje. Najčešće nastaje zbog pucanja aterosklerotskih naslaga i oslobađanja trombogenog materijala. To dovodi do slepljivanja trombocita i pojave opasnih ugrušaka.

Grč (spazam) koronarnih arterija takode može izazvati njihovo suženje i prouzrokovati neprijatne napade.

Znatno ređi uzroci angine pektoris jesu anemija – malokrvnost, suženje aorte, artritis i poremećaj srčanog ritma.

Potrebno je identifikovati i lečiti udružene bolesti i otkloniti promenljive faktore rizika koji mogu da pogoršaju anginu pektoris.

Takvi su:

  • hipertenzija,
  • dijabetes,
  • hiperlipidemija – odnosno povišene masnoće u krvi,
  • gojaznost,
  • anemija,
  • hipertireoza,
  • groznica,
  • infekcije.

Simptomi angine pektoris kod žena i muškaraca

Bolesti srca i krvnih sudova uzrok su svake druge smrti u Srbiji. Jedno od zabrinjavajućih kardioloških stanja jeste i angina pektoris, u prevodu stezanje u grudima.

Bolest zapravo predstavlja skup simptoma među kojima je vodeći simptom bol u grudima. Taj bol, ostaje kao posledica slabije ishranjenosti srčanog mišića.

Tipičan simptom angine pektoris je bol u celom sredogruđu, koji se oseća kao stezanje ili pečenje. Bol se često širi u rame, ruke, vilicu ili lopaticu, a javljaju se i hladan znoj, slabost, malaksalost, gušenje, čak i gubitak svesti.

Snažan bol u grudima, uz stezanje i osećaj pečenja iza grudne kosti, koji se ponekad širi u levo rame, vrat i vilicu, najmarkantniji je simptom angine pektoris. Ipak dešava se da se kod nekih osoba javlja samo osećaj gušenja i nedostatka vazduha.

Anginozni napad se javlja obično prilikom napora ili posle stresa i može trajati od nekoliko sekundi do nekoliko minuta. Promene prestaju u mirovanju, ali se u poodmakloj fazi koronarne bolesti mogu pojaviti i ako se bolesnik ne napreže.

Angina pektoris je u većini slučajeva praćena i povišenim krvnim pritiskom, a ukoliko istovremeno postoji i neko drugo oboljenje, napreduje znatno brže. Napadi mogu da se jave i prilikom izlaska iz zagrejanih prostorija na hladan vazduh ili nakon obilnih obroka.

angina pektoris simptomi

Stabilna i nestabilna angina 

Na osnovu promena koje prate oboljenje, angina pektoris može se definisati kao stabilna i nestabilna.

Svaku promenu simptoma – učestaliji ili intenzivniji napadi, duže trajanje i smanjen prag tolerancije, kao i pojava tegoba u mirovanju, trebalo bi veoma ozbiljno shvatiti.

Naime, nestabilna angina pektoris koja s vremenom menja karakteristike može biti uvod u akutni inifarkt srca. To se ispoljava sve jačim, učestalijim i dugotrajnijim bolovima u grudnom košu, bilo da bolesnik miruje ili je izložen nekom fizikom naporu, uz obilno znojenje i osećaj mučnine.

Stabilna angina pektoris ima znatno blaže simptomi, a anginozni bol  u grudima javlja se samo prilikom većeg napora i prestaje tokom mirovanja.

Koliko traje angiozni napad?

Stezanje u grudima najčešće popušta nakon dva, tri minuta, tokom odmora ili nakon uzetog nitroglicerina.

Bol u grudima duži od 15 minuta, koji ne prolazi ni nakon uzetog nitroglicerina, praćen preznojavanem, zatim gušenjem ili strahom od smrti je razlog za zabrinutost. Naime, on predstavlja znak da je možda došlo do razvoja predinfarktnog stanja ili srčanog infarkta.

Tada odmah treba pozvati Hitnu pomoć, a dok ona ne dođe, treba uzeti nitroglicerin i sažvakati jedan aspirin od 300 miligrama.

Osobe sa takvim simptomima nikako ne bi smele sesti same u kola kako bi stigle kod lekara. Ishod može biti fatalan, jer bolesnik u takvom stanju ne sme voziti automobil. Važno je da se ne izlaže čak ni minimalnom fizičkom naporu. Treba se javiti lekaru što pre, jer su tada posledice mogućeg infarkta znatno manje. Osnovni cilj lečenja jeste da se sačuva srčani mišić”

VAŽNO: nije svaki bol u grudima posledica koronarne bolesti. Stezanje u grudima može da nastane i zbog bolesti jednjaka, želudačne kile, gorušice, respiratorne infekcije, te nervne napetosti ili napada panike.

Ipak, svaki bol u grudima, bilo da je tipičan ili atipičan, zahteva da se obratite lekaru.

Važnost pravilne ishrane kod bolesti srca

Ključnu ulogu u sprečavanju ateroskleroze, pa samim tim i bolesti kakva je angina pektoris, ima korekcija ishrane i načina života.

To obuhvata:

  • Prestanak pušenja,
  • Smanjenu upotrebu alkohola i kafe,
  • Održavanje telesne mase u granicama normale.
  • Redovno uzimanje terapije protiv visokog holesterola, dijabetesa i hipertenzije.

Potrebno je iz ishrane izbaciti konzervisanu hranu, suhomesnate proizvode, masne sireve, pržena i pohovana jela. Slatkiše i gazirane napitke izbacite, a upotrebu soli svedite na minimum.

Istraživanja su pokazala da se anginozni bol u grudima povezuje sa niskim nivoom antioksidanasa u krvi. Prevashodno vitamina C i E, beta-karotena i omega-3 masnoća.

Pokazalao se da su osobe sa niskim nivoom vitamina E u krvi izložene dvostruko većem riziku od anginoznih napada od onih sa normalnim vrednostima ovog vitamina. Zato se preporučuje konzumiranje:

  • veće količine svežeg sezonskog voća i povrća,
  • integralnih žitarica,
  • badema i oraha,
  • mlevenih semenki lana,
  • i morske ribe pripremljene u foliji.

Takode, jedan od najboljih načina da se sačuva zdravlje srca i spreči pojava ateroskleroze, samim tim i angina pektoris, jeste eliminacija zasićenih, odnosno životinjskih masti iz ishrane. Ove masnoće prava su “smrt za arterije” – podižu nivo holesterola, podstiču “lepljivost” krvi i doprinose stvaranju krvnih ugrušaka koji mogu biti kobni za čoveka.

Preporučuje se korišćenje nerafinisanih ulja, najbolje maslinovog ili lanenog.

Kako se leči angina pectoris?

Angiozni bolovi leče se lekovima koji povećavaju snabdevanje srca krvlju i kiseonikom. Oni smanjuju radno opterećenje srca i njegovu povećanu potrebu za kiseonikom.

Najčešće upotrebljavani lekovi su koronarni vazodilatatori, beta blokatori, kalcijum antagonisti, ACE inhibitori ili AT blokatori.

Uz njih se obavezno upotrebljavaju i lekovi koji deluju na unutrašnjost krvnih sudova. Oni smanjuju mogućnost nastanka tromba i dovode u red LDL, odnosno štetan holesterol. Takvi su statini i antiagregaciona terapija.

U nekim situacijama neophodno je primeniti invazivne procedure mehaničke revaskularizacije, kao što su na primer ugradnja stenta ili bajpas..

Centralno mesto u lečenju stabilne angine pektoris ima borba protiv faktora rizika i ublažavanje subjektivnih tegoba. Pritom je blagovremena korekcija faktora rizika ključ preventivnog delovanja.

Jeste li znali

Angina pektoris kod muškaraca je puno učestalija nego kod žena, ali samo do menopauze. Kada nastupi klimaks ta razlika se smanjuje, čak štaviše u zrelom dobu, češća je kod dama. Ono što dodatno zabrinjava je činjenica da koronarne bolesti pogađaju sve mlađe osobe, koje i ne moraju da imaju izražene rizikofaktore.

Opasne masne naslage štete srcu 

U 95 odsto slučajeva angina pektoris nastaje kao posledica ateroskleroze koronarnih arterija. Ovaj proces karakteriše stvaranje masnih naslaga u krvnim sudovima.

Vremenom nagomilavanje masnih naslaga dovodi do suženja koronarnih arterija, što za posledicu ima smanjenje protoka krvi.

U pet odsto slučajeva uzroci koronarne bolesti su neaterosklerotskog porekla, posledica upale i infekcije.

Na napredovanje ateroskleroze utiču genetika. povišeni krvni pritisak, šećerna bolest, povišene vrednosti masnoća u krvi, pušenje, fizička neaktivnost, povišen nivo homocisteina, stres, ali I tip ličnosti.

Uočeno je da temperamentni, ambiciozni, svadljivi ljudi češće imaju ove tegobe.

Ako je u familiji neko imao infarkt ili je bolovao od angine pektoris treba delovati intenzivnije i što pre kod lekara. Tada se naročito mora obratiti pažnja na druge faktore rizika,

Pravila i dodatni saveti za lečenje angine pectoris

Ponovićemo najvažnija pravila:

  • Ishrana treba biti umerena i sa niskim procentom masti, kako bi se sprečilo povećanje nivoa holesterola i triglicerida u krvi. Treba unositi više omega-3 masnih kiselina. Povedite računa o količini soli u ishrani i unosu dovoljnih količina tečnosti (dva-tri litra dnevno).
  • Poželjno je regulisati telesnu težinu, ukoliko je problematična. Kako to izgleda u brojkama. Ukoliko je struk kod muškarca većeg obima od 102 cm, a kod žena iznad 88 cm, to je jasan pokazatelj da se takve osobe trebaju ozbiljnije posvetiti svom zdravlju.
  • Valja početi sa upražnjavanjem svakodnevnih fizičkih aktivnosti uz prethodno konsultovanje sa lekarom. Najbolje su brže šetnje od 35 do 45 minuta, četiri do pet puta nedeljno.
  • Treba regulisati krvni pritisak i nivo šećera i masnoća u krvi, prestati sa pušenjem i konzumacijom alkohola.
  • Idealno bi bilo imati po noći osam sati zdravog sna. Zatim 8 sati rada i isto tiliko sati kvalitetnog kreativnog odmora. Dakle aktivna varijanta, nikako pasiva. Treba izbegavati stres i sebi priuštiti aktivnosti koje opuštaju.

Najbolji prirodni lekovi za anginu pektoris

U pitanju je pravi supernapitak, evo i kako se pravi:

Odvojiti suvo grozde u čašu, oprati ga i sipati ga u neoštećenu emajliranu šerpu. Doliti litar vode, zagrevati do ključanja, pa kuvati na blagoj temperaturi 10 minuta. Skloniti šerpu sa šporeta i dodati 4 kašičice zelenog čaja, dve kašike meda i 2 kašičice sveže narendanog đumbira.

Poklopiti, umotati ćebetom i ostaviti da odstoji preko noći (najmanje 8 sati). Ujutru procediti i lagano piti po dva deceilitra tri puta tokom dana, obavezno pre obroka. 

Melem od limuna i karanfilića 

Dobro oprati i samleti tri osrednja limuna  zajedno sa korom, ali odstraniti semenke, pa pomešati sa 15 grama karanfilića samlevenog  u prah, 100 g domaće meda i 5 dl domaće šljivovice ili komovice.

Mešavinu sipati u odgovarajuću staklenu teglu, dobro zatvoriti i ostaviti da odstoji dobrih deset dana.

Nakon toga procediti i dodati toliko vode da se dobije tri litre  tečnosti, sipati u staklene flaše i čuvati u frižideru.

Piti tri supene kašike ovog napitka, pola sata pre doručka.

Terapija angine pektoris sa ovim napitkom traje mesec dana, a nakon toga treba napraviti pauzu od dva meseca.

Lekovita poslastica za svaki dan

lzblendati jezgra od pet oraha, oljuštenu jabuku i semenke od jednog nara, pa pomešati sa dve  kašike domaćeg meda . Može se jesti sva kodnevno.

Za ublažavanje tegoba kod bolova u grudima preporučuje se i čaj od gloga, biljka srdačica, čaj od majčine dušice.

Nadamo se da ste saznali šta je i kako se leči angina pektoris, još interesantnih članaka pročitajte u rubrici zdravlje.

Sponzorisani linkovi:
Sponzorisano: