sibirska čaga lekovitost

Sibirska čaga upotreba i priprema čaja

Sibirska čaga je parazitska gljiva koja uspeva na drvetu breze. Ova moćna kraljica lekovitog bilja pomaže čak i kod najtežih bolesti poput karcinoma. Uspešno osnažuje imunitet i vraća snagu, ublažava bolove (naročito u zglobovima) te podmlađuje telo.

Osim u Rusiji, prepoznata je i na zapadu kao izvanredan prirodni lek. Najpre je prihvaćena među fitoterapeutima, a u poslednje vreme i sve više lekara odobrava sibirsku čagu.

Ova tamna, čvrsta i ispucala masa nalik izbrazdanoj, izgoreloj kori ili spaljenom drvenom uglju mnogima deluje neugledno. Iako izgledom ne uliva poverenje, čaga je izuzetno lekovita. Sadrži brojne korisne sastojke, koji je čine najmoćnijom gljivom.

Saznajte kako se čaga čaj priprema, te kome je namenjen i šta sve leči?

Gljiva sa breze ima izuzetan sastav

Iza latinskog naziva Inonotus obliquus krije se moćna gljiva sibirska čaga. Ona obično raste na stablima breze u hladnim klimatskim uslovima širom severne hemisfere. Najviše je ima u severoistočnoj Evroaziji, Rusiji i Koreji.

Istraživanja novijeg datuma potvrdila su vekovnu tradiciju ovog fenomenalnog prirodnog leka. Na istoku se pomenuta gljiva sa breze koristi već vekovima. Pominje se u najstarijem kineskom službenom popisu lekovitih biljaka, odpre 2.300 godina.  Tamo je i danas veoma cenjena i upotrebljava se kod različitih oboljenja i zdravstvenih stanja.

Na Zapadu je popularna i priznata otkako ju je proslavio Aleksandar Solženjicin, ruski pisac, nobelovac i politički disident. On je u romanu “Odeljenje za rak” iz 1969. pisao i o tome kako se sam izborio s karcinomom. Naime njemu je čaga čaj, kako navodi i spasao život.  Pre njega se bezuspešno godinama lečio po klinikama, bez ikakvih pomaka na bolje i vidljivih rezultata. Tek nakon primene ovog napitka došlo je do potpunog izlečenja.

Istraživanja su kasnije pokazala kako je ruska čaga, neugledna i parazitska gljiva, zaista puna biološki aktivnih sastojaka. U njoj se malaze beta-glukani, fitosteroli, betulinska kiselina i brojni moćni antioksidansi.

Parazitska gljiva čaga ima više vrsta

Do danas je prepoznato više vrsta gljive lnonotus obliquus, poznatije pod nazivom čaga ili sibirska divlja čaga. Sibirskom se naziva zbog toga što najviše raste u hladnim krajevima Rusije, ali i širom severne i istočne Evrope, te severoistočne Azije. Takode, ima je na severu Kanade i na Aljasci.

Čaga kao parazitska biljka uglavnom raste na stablima breze, jove i bukve. Kako se najčešće pojavljuje na brezi, ponegde je nazivaju i brezinom gljivom. U severnim krajevima Sibira može se pronaći u predelima gde se temperatura spušta i do minus 40 stepeni Celzijusa.

Kako se bere sibirska čaga?

Gljiva se uklanja sa stabala na kojima parazitira tek nakon određenog broja godina. Što više vremena prođe, ona više sazreva, a to znaci da se povećava i količina lekovitih supstanci koje se u njoj nalaze. Na prvi pogled deluje neprivlačno, skoro ugljenisano, i gotovo uopšte ne podseća na druge gljive.

Međutim, ova ispucala, crna masa nepravilnog oblika ima brojna lekovita svojstva. Njena korisna svojstva najpre je prepoznala kineska tradicionalna medicina pre oko četiri hiljade godina. Na tim prostorima bila je poznata kao “dar od boga” i “kraljica biljaka”. U planinama Sibira meštani su od davnina svakodnevno konzumirali čaj od čage, koji su smatrali proverenim napitkom za dugovečnost.

 

sibirska čaga upotreba

Pixabay

Sibirska čaga je višestruko korisna za zdravlje

Osnažuje imunitet i daje energiju 

Zahvaljujući beta-glukanu, sibirska čaga jača imunološki sistem kada je to potrebno, a usporava ga ukoliko je previše aktivan. Naročito se za ovu namenu preporučuje ispijanje lekovitog čaja u propisanim dozama.

Štiti zglobove i vene

Ruski naučnici iskoristili su ovu parazitsku gljivu za pravljenje krema za zglobove i vene. One deluju neposredno u zglobu tj. žarištu oboljenja. Krema od čage podstiče izbacivanje soli i toksina iz zglobova, usporava njihovo starenje, kao i propadanje hrskavice.

Ublažava tegobe kod čira i gastritisa

Čir na želucu uglavnom izaziva bakterija Helicobacter pilori, a čaga gljiva efikasno se bori s ovim patogenom. Zahvaljujući njoj ublažavaju se sve gastritične tegobe, a naročito simptomi koje uzrokuje pojačano lučenje želučane kiseline.

Normalizuje krvni pritisak i LDL drži pod kontrolom

Savremene studije ukazuju nam na činjenicu kako betulinska kiselina može sniziti nivo lošeg LDL holesterola u krvotoku. Upravo ona pronađena u čagi postiže najbolje rezultate. Uz to veoma je dobar izbor i za normalizovanje krvnog pritiska.

Efikasna u borbi protiv psorijaze (ljuspavice)

Kada je posredi ruska čaga psorijaza je oboljenje koje ona dokazano leči. Naime ova teška kožna bolest može se držati pod kontrolom uz pomoć ove izuzetne parazitske gljive. Smatra se čak i najboljim prirodnim lekom protiv ljuspavice. Povezano: kako lečiti psorijazu.

Sibirska čaga usporava starenje

Ono po čemu je sibirska čaga neprikosnovena medu ostalim gljivama jesu njena antinksidativna svojstva. Zapravo, veruje se da na svetu ne postoji jaci prirodni antioksidans. Naročito je značajno to što sadrži visok nivo SOL enzima (superoksid-dismutaze). koji je izuzetno važan u borbi sa slobodnim radikalima. Ovaj enzim štiti organizam od:

Za šta je još dobra čaga

Oksidativni stres – neravnoteža između stvaranja slobodnih radikala i njihovog neutralisanja, izaziva ubrzano starenje kože, bore, pojavu sedih vlasi.

Preterana izloženost suncu, uticaj zagađivača iz životne sredine i drugi negativni faktori utiču na stvaranje velike količine slobodnih radikala, pa je potrebno obezbediti telu dovoljno antioksidansa.

Sibirska čaga pomaže jačanju imunološkog sistema, jer pospešuje imunološke funkcije u organizmu, ali ih takode može usporiti. To znači da deluje kao imuno-modulator. Recimo, može ublažiti nuspojave raznih lekova, ili usporiti propadanje imunoloških funkcija koje ide s godinama.

Ruska gljiva sprečava nastanak tumora

Izuzetno lekovita komponenta čage jeste betulinska kiselina. Zastupljena je u brojnim biljnim vrstama, a u posebno visokoj koncentraciji nalazi se u drvetu breze, gde ova gljiva raste.

Brojna istraživanja pokazala su da betulinska kiselina ima veoma širok spektar delovanja: antiupalno, antioksidativno i ono najznačajnije – antikancerogeno, naročito u ranim stadijumima bolesti.

Ispitano je dejstvo na tumorske ćelije raka dojke, materice, jajnika, prostate. Pokazalo se da betulinska kiselina zaustavlja rast i preživljavanje ćelija raka. Takode, ublažava neždjene efekte hemoterapije, zračenja i drugih agresivnijih načina lečenja najtežih bolesti. Efekti čagine kiseline su sveobuhvatni, jer utiče lekovito na sve organe i tkiva u ljudskom organizmu.

Betulinska kiselina nema negativne efekte i nije otrovna. Posebna je i po tome što deluje selektivno napada ćelije raka koje imaju nižu Ph vrednost. Ona se aktivira upravo na tim niskim nivoima, a ne uništava zdravo tkivo s višim pH vrednostima.

Kada je u pitanju sibirska čaga upotreba joj je skroz raznolika, naročito se preporučuje za oporavak najtežih bolesnika.

Čaga čaj priprema u kućnim uslovima

Postupak pripreme:

Ruska gljiva se najpre mora dobro razlomiti na nekoliko sitnijih komada. Zatim se svi komadići melju u blenderu ili mlinu za kafu, te pretvaraju u fini prah. Tek od njega se može kuvati čuveni čaga čaj (koji više liči na kafu).  Ovaj napitak pije se u manjim gutljajima i odlična je preventiva za mnoge bolesti, pa čak i one najteže.

Pored čaja sve traženija je i tinktura od čage, ali i drugi proizvodi ove parazitske gljive. Redovno konzumiranje čaginih preparata eliminisaće nagomilani stres i ojačati odbrambene sposobnosti organizma.

Ako se odlučite koristiti čagu kao pomoćnu ili osnovnu terapiju, obavezno obavestite svog lekara o tome, radi daljih konsultacija. Ne preuzimajte ništa samoinicijativno, već budite obazrivi sa njenom primenom.

Melem od sibirske čage za zglobove

Ruski naučnici u SSSR-u otkrili blagotvorni uticaj sibirske čage na zglobove, mišiće i vene. Zato su još sredinom 20. veka napravili posebne kreme nakon čijeg su nanošenja sastojci čage lako prodirali kroz kožu do zglobova i samih žarišta oboljenja. Ovaj lekoviti preparat ublažavao je bol,
otklanjao grčeve u mišićima, podsticao izbacivanje soli i otrova iz zglobova, usporavao njihovo starenje i propadanje hrskavice.

Znate li koji je najjači antioksidans u prirodi?

Sibirska čaga zauzima prvo mesto na lestvici ORAC, koja meri nivo antioksidansa u namirnicama. Ova parazitska gljiva najjači je antioksidans zahvaljujući velikim količinama prirodnog crnog pigmenta melanina (bogatog polifenolima). Osim njega sadrži i enzimske grupe superoksiddismutaze, koja štite naše telo od slobodnih radikala.

Sibirska čaga cena i gde kupiti

Ukoliko su vam potrebni preparati za podmlađivanje organizma, bolju pokretljivost zglobova i jačanje imuniteta obavezno nabavite čagu. Danas je ima svaka bolje snabdevena apoteka, a postoje i specijalizovane “ruske” u kojima ćete je sigurno pronaći. Odnedavno ju je moguće pronaći i u webshopovima, gde je poručivanje još jednostavnije.

Postoji celi asortiman proizvoda počev od praha, čaja, tinktura, kapsula, tableta, pa sve do krema za spoljnu upotrebu. Cene varijaju zavisno od proizvođača i artikla. Tako ćete za organski čaga čaj u količini od 50 grama trebati izdvojiti i do 650-700 dinara. Ukoliko nađete puno jeftiniji proizvod, zaobiđite ga,  verovatno se radi o nešto sasvim drugom

Cena kapsula koje sadrže suvi ekstrakt biljke i nezaobilazni vitamin C kreće se oko 1000 rsd za ambalažu od 20 tableta. Takođe postoje i puno skuplji proizvodi (kao što je aktivna zaštita od kancera) za koje ćete trebati izdvojiti i preko 4000 dinara. Pre kupovine bilo kog preparata, obavezno se konsultujte i dodatno posavetujte sa vašim lekarom.

Kada je u pitanju sibirska čaga iskustva sa njom su skroz pozitivna. Na inostranim forumima koji se bave alternativnom medicinom postoje samo reči hvale za ovu izuzetnu rusku gljivu. Preporučujemo vam i jedan raniji naš tekst o šitake pečurkama.

IZVORI:

Superlife

Healthline

Webmd

Sponzorisani linkovi: