Toksoplazmoza je bolest koju prenose životinje na čoveka, pre svega mačke.Toxoplasma gondil je opasan parazit koji može u telu biti prisutan nekoliko godina, pa čak i decenija a da vi to i ne znate. U narodu je ova bolest ima svoj drugi naziv „mačji parazit“. Smatra se da je čak trećina populacije inficirana sa njim.
Simptomi toksoplazmoze mogu potpunosti izostati, međutim kad imuni sistem oslabi javlja se čitav niz zdravstvenih tegoba. Parazit će krvotokom dospeti do mozga i tu će položiti svoja jajašca, tada nastupa zapaljenje mozga.
Infekcija se prenosi najčešće putem mačjeg izmeta, ali nisu ljudi samo na udaru. Toksoplazma inficira i druge sisare, pa i ptice. U nastavku saznajte više o ovoj nimalo bezazlenoj bolesti…
Simptomi toksoplazmoze često izostaju
Primarna infekcija najčešće nastaje kada se putem organa za varenje unesu ciste iz termički nedovoljno obrađenog mesa. One se mogu uneti i iz kontaminiranog zemljišta koje tu izlučuju jedini stalni domaćini parazita Toxoplasma gondil , a to su mačke. Ove ciste se potom šire po čitavom organizmu domaćina, ali se najvećim delom nalaze u centralnom nervnom sistemu, mrežnjači i mišićima.
Parazit živi tako što izbegava dejstvo imunološkog sistema. Trudi se da ne oštećuje tkivo domaćina u meri koja bi ozbiljno remetila funkciju njegovih organa, već uzima od domaćina ono što ne može sam da sintetiše. Uzima od nas sve što mu je potrebno za život, ali ne u tolikoj količini da to smeta domaćinu.
Ova ravnoteža obično traje godinama, decenijama, čak i doživotno, tako da tokom tog perioda domaćin nema nikakve simptome. Toksoplazmoza se tako jako teško dijagnostikuje, jer parazit ni na koji način ne smeta u svakodnevnom životu. To je slučaj sa najvećim brojem inficirane populacije, koja ima normalnu aktivnost imunološkog sistema.
Toxoplasma gondii i slab imunitet
U stanjima kada je imunitet znatno oslabljen dolazi do nekontrolisanog umnožavanja ovog parazita i tada se javlja toksoplazmoza. Njoj su naročito podložne osobe sa AIDS-om i ili sa presađenim organima. Može doći do oštećenja tkiva i organa (oka, srca, mozga) sa trajnim posledicama.
U ovim slučajevima govorimo o reaktivaciji latentne infekcije. Kod odraslih ljudi, reaktivacija infekcije u mozgu, koja se zove neurotoksoplazmoza. Pored epileptičnih napada, intenzivne glavobolje, nestabilnosti u hodu, poremećaja vida i slabosti ekstremiteta, može dovesti i do psihičkih poremećaja.
Često se javlja toksoplazma kod novorođenčadi ili kod dece sa oslabljenim imunitetom.
Toksoplazmoza testiranje
Obavezna je analiza krvi. Klinička slika u većini slučajeva nije od velike pomoći za postavljanje dijagnoze, jer tegoba često uopšte nema ili su simptomi vrlo nespecifični. To se naročito odnosi na primarnu infekciju.
Ako se simptomi i tegobe jave, obično postoji lako uvećanje limfnih žlezda praćeno simptomima sličnim gripu.
- Povišena telesna temperatura,
- Malaksalost,
- Bolovi u mišićima i zglobovima.
Iz ovih razloga, u većini slučajeva primarna infekcija toksoplazmozom ostaje nezapažena kod većine ljudi. Sa druge strane, kao što smo videli, reaktivacija latentne infekcije daje vrlo ozbiljnu kliničku sliku koja nas tek tada podseća da je toksoplazma tu, u telu inficirane osobe.
To su razlozi zbog kojih se preduzima dalja dijagnostika. Ona podrazumeva analizu krvi i to analizu antitela koje proizvodi naš imunološki sistem u kontaktu sa T. gondii.
Koje su još analize krvi neophodne
Analiziraju se imunoglobulini klase M i stepen aviditeta imunoglobulina klase G. Na osnovu ovih nalaza možemo zaključiti da li se radi o primarnoj infekciji ili reaktivaciji latentne infekcije.
Kada je testiranje antitela nemoguće ili nedovoljno informativno, kao kod fetusa ili novorođenčeta, onda se sprovodi dijagnostika PCR metodom (umnožavanje DNK). Ona detektuje DNK parazita u horionskim čupicama ili amnionskoj tečnosti inficirane majke ili krvi, urinu ili cerebrospinalnoj tečnosti kod novorođenčeta.
Pored laboratorijskih testova, nekada je potrebno uraditi i snimanje glave skenerom ili magnetnom rezonancom. Ovim metodama će se utvrditi postoje li kalcifikacije koje se javljaju oko cista parazita, što dodatno pomaže u postavljanju odgovarajuće dijagnoze.
Prevencija i lečenje toksoplazmoze
Što se tiče lečenja, kao i kod većine bolesti prevencija je ključna, odnosno sprečavanje bolesti. Ovo je naročito važno kod trudnica i novorođenčadi.
Primarna prevencija podrazumeva sprečavanje primarne infekcije trudnica. One ne bi smele da uzimaju termički nedovoljno obrađeno meso, mleko i jaja. Moraju detaljno da peru voće i povrće pre konzumacije, da koriste rukavice prilikom rada u bašti. Što je najvažnije trebaju da budu vrlo obazrive u kontaktu s mačkama koje su stalni domaćini ovom parazitu.
Sekundarna prevencija je prevencija infekcije ploda posle nastale infekcije trudnice. Tu je potrebno uraditi analizu antitela i identifikovati trudnice kod kojih se primarna toksoplazmoza u trudnoći. Samim tim povećan je rizik prelaska infekcije na plod. Korišćenjem određenih lekova, koje prepisuje ginekolog, moguće je smanjiti verovatnoću prelaska infekcije sa majke na plod.
Tercijarna prevencija podrazumeva sprečavanje posledica koje parazit može ostaviti na plod. U slučajevima kada se mora uzeti bioptat (uzorak) horionskih čupica ili uzroka amnionske tečnosti da bi se potvrdila infekcija ploda. Tada se određena terapija daje već tokom trudnoće (spiramicin). Kasnije nakon porođaja i dete dobije određenu terapiju (pirimetamin, sulfadiazin i folna kiselina). Povremeno se primenjuje u trajanju od čak godinu dana, da bi se sprečile teške posledice po psihofizički razvoj deteta.
Oboleli od AIDS-a, koji imaju značajno oštećen imunološki sistem, takođe dobijaju kombinaciju lekova: pirimetamin, sulfadiazin i folna kiselina, doživotno.
Toksoplazmoza opasna za trudnice i bebe
Ako se akutna infekcija žene desi tokom trudnoće, naročito u trećem tromesečju, postoji verovatnoća od 65% da će se parazit toksoplazma preneti na fetus. Na taj način nastaje kongenitalna toksoplazmoza. Što je fetus manji, odnosno što je trudnoća mlađa u trenutku primame infekcije, to su posledice po fetus ozbiljnije.
- U prvom trimestru obično nastaje smrt ploda i spontani pobačaj.
- U drugom trimestru infekcija dovodi do gluvoće, slepila ili hidrocefalusa (povećanje količine moždane tečnosti)
- U trećem trimestru dolazi do kongenitalne (urođene) toksoplazmoze.
U najvećem broju slučajeva, (oko 75 odsto), kongenitalna toksoplazmoza je asimptomatska. Ukoliko daje simptome, oni su posledica zapaljenja mrežnjače i mozga, sa posledičnim kalcifikacijama u mozgu i povišenjem intrakranijalnog pritiska. Iz tog razloga kod ove dece se može kasnije javiti slepilo, gluvoća, konvulzije (grčenje mišića) i mogu pokazivati značajno zaostajanje u psihomotomom razvoju.
Zbog ovih veoma ozbiljnih posledica, vrlo je važno da se žene koje planiraju trudnoću ili su u ranoj fazi trudnoće testiraju. Tako će se utvrditi da li su ranije bile u kontaktu sa ovim parazitom. Ako jesu, onda će imati zaštitna antitela. Ona će ih štititi od ponovne reinfekcije u trudnoći, a ako nisu, moraju primeniti mere prevencije da se ne bi primarna infekcija desila u trudnoći.
Kako sprečiti infekciju toksoplazmom
- NE KONZUMIRATI termički neobrađeno meso, jaja i mleko,
- DETALJNO prati voće i povrće,
- IZBEGAVATI kontakt sa mačkama i njihovim izlučevinama, naročito izmetom.
O tokosplazmozi se mora razmišljati upravo zato što je izaziva jedan od najrasprostranjenijih parazita. Paraziti koji sasvim lepo žive u simbiozi sa većinom ljudi, mogu izazvati teške posledice po zdravlje. Naročiti su opasni kod ranjivih grupa kao što su trudnice, deca i pacijenti sa oštećenim imunološkim sistemom.
Toksoplazmoza ishrana i ostali saveti
Trudnice ne smeju konzumirati termički neobrađeno meso, jaja i mleko. Moraju detaljno prati voće i povrće i strogo izbegavati kontakt sa mačkama i njihovim izlučevinama, naročito izmetom.
Preporuka: kako izabrati savršen jastuk za trudnice.
