Ceo radni vek sam provela u kancelariji, za računarom, sedeći po ceo dan povijenih leđa. I normalno da me je kao posledica takvog života počeo da muči užasan i konstantan bol u leđima. Svaki dan, već na poslu počela bi da me bole leđa i nakon nekog vremena bol bi zahvatio i vrat.
I na poslu i kod kuće na mene su uticali ti bolovi u vratu i bol u leđima. Vratila bih se sa posla, srećna što više ne sedim za stolom i krenula da raspremam po kući. Nakon par minuta brisanja prašine, podova ili pranja sudova krenuli bi bolovi. Jako sam bila nervozna jer nisam postizala sve što sam htela ni na poslu, ni kod kuće. Međutim, nije mi ostalo mnogo do penzije, pa sam odlučila da istrpim.
Kad je došlo do penzije, kojoj se inače pre nisam radovala jer sam volela svoj posao, osetila sam olakšanje jer sam mislila da pošto neću sedeti po ceo dan za stolom da će bol u leđima prestati. Prevarila sam se.
Bolovi u vratu su ostali, a i bol u leđima. Čak su me i noću mučili pa sam ustajala svakog jutra nenaspavana. Grozan osećaj stvarno. Kuća mi je bila neraspremljena jer kad god bih pokušala da obavljam bilo koji kućni posao, ma koliko lak bio, bolovi bi se ponovo javili. Ni muž nije mogao da mi pomogne sa kućnim poslovima jer pati od diskus hernije. I njega su konstantno mučili bolovi u nogama, bol u krstima, kao i bol u donjem delu leđa zbog diskus hernije.
Zbog stanja u kom mi je bila kuća i stanja u kom sam ja bila, nisam želela da pozovem prijateljice u kuću. Bilo me je sramota. Ipak, kao i svakoj baki najteže mi je padalo što nisam mogla da se igram sa svojim unucima, da ih vodim napolje, pa čak ni da ih pričuvam. A šta bi drugo bake i deke trebalo da rade? Tome sam se najviše radovala.
Pored toga, nikad sebe nisam smatrala dosadnom osobom, nisam sebe doživljavala kao kao onu usporenu baku koja se stalno žali da je boli čas ovo čas ono. Najiskrenije, bol u leđima mi je zagorčavao život i baš sam se osećala poraženo.
Onda je došao jedan dan, kada sam po hiljaditi put morala da odbijem čuvanje unuka jer se nisam osećala dobro zbog jakog bola u donjem delu leđa, kad mi je pala na pamet moja prijateljica Slavica. Slavica nije žalila ni na bol u leđima, ni na bolove u vratu, naročito u poslednjih godinu dana. To mi je bilo čudno jer smo radile isti posao i isto smo godište.
Odmah sam je pozvala i pitala kako je moguće da je ne muče nikakvi bolovi u ovim godinama i ona mi je odgovorila da koristi Razbibol, potpuno prirodan biljni gel koji je njoj rešio sve probleme sa bolom u kolenu. Rekla mi je da prosto moram da ga probam jer joj je ćerka objasnila kako je on jedini preparat koji ima toliko visoku koncentraciju prirodnih aktivnih supstanci.
Sela sam za računar, otišla na sajt http://ovotaris.com/razbibol , naručila ga i kad mi je sutradan stigao, čim mi se pojavio bol u leđima, namazala sam Razbibol. Čim sam ga namazala osetila sam olakšanje. Istog momenta počeo je prijatno da mi hladi kožu i bol je počeo da se povlači. Posle nekoliko minuta Razbibol je počeo da mi zagreva bolno mesto i bol je nestao. To se odnosi i na bolove u vratu, i na taj grozan bol u leđima. Oduševila sam se kako brzo deluje.
I muž je naravno probao Razbibol. Oduševio se! Bolovi u nogama su nestali, kao i simptomi diskus hernije, i to za par minuta. Ipak, rekla sam mu da će morati da naruči svoju tubu Razbibola. Jer ja uvek svoju nosim sa sobom, u tašni, za svaki slučaj. Ne pristajem više ni na kakav bol!
Sada mogu da se igram sa unucima, mogu da ih podignem, mogu da ih čuvam i da ih vodim napolje. Mogu i sa prijateljicama da idem na kafu, da se šetam i po nekoliko sati. Mogu šta god želim da uradim. Ponovo mogu da uživam u životu.
