Sasvim je sigurno da će 2020. godina svima ostati upamćena po korona virusu i samoizolaciji. Suočavamo se sa jedinstvenom situacijom, u čitavoj istoriji se prvi put dešava da su čitave zemlje, gradovi ili delovi država nalaze pod karantinom. Sve ove mere su uvedene da bi se sprečilo dalje širenje COVID 19. Izolacija je jedna od tih mera…
Svima nam je svakodnevica na neki način poremećena i ono sto nam je svima zajednicko jeste da mnogo vise vremena provodimo kod kuce nego inace. Stariji sugrađani uopšte ne mogu izlaziti napolje, sem jednom nedeljno u nabavku, a oni koji su došli iz dijaspore moraju 28 dana provesti u karantinu. Ostalim građanima je kretanje ograničeno policijskim časom. Sve mere su nastale u svrhu zaštite svih građana i u cilju smanjenja kontakata mađu ljudima.
Upravo tu i nastaje problem, čovek je socijalno biće, izbegavanje kontakata, samoizolacija i socijalno distanciranje nam nisu prirodni. Jedan od osnovnih uslova zdrave psihe jeste svakodnevni kontakt sa drugim ljudima. Uz to treba dodati i čitav stres oko ove prilično neizvesne situacije – brinemo se za svoje bližnje, za sebe, ne možemo znati hoćemo li baš mi oboleti od virusa, a prisutna je i strepnja šta nas sve očekuje nakon vanrednog stanja.
Vrlo je teško čitavu situaciju pogledati razumnim očima, ne paničiti, ponašati se primereno, ali ne otići ni u drugi ekstrem i zauzeti opušten stav prema situaciji. Ukoliko se osećate anksiozno, usamljeno ili želite da pomognete nekome od vaših bližnjih, nastavite sa čitanjem, u narednim redovima ćemo vam dati nekoliko ideja kako možete olakšati izolaciju.
Izolacija sve negativne strane
Već smo spomenuli, ljudi su socijalna bića, da bismo bili zdravi i psihički i fizički neophodan nam je kontakt sa drugim ljudima. Psiholozi tvrde da se izolacija povezuje sa depresijom, usamljenošću, problemima sa srcem i oslabljenim imunim sistemom.
Naučnici su otkrili da izolacija povećava mogućnost od nastanka srčanog udara za čak 30%. Takođe, manjak kontakata sa drugim ljudima utiče na rizik od nastanka i razvijanja drugih srčanih bolesti.
Sama šetnja, kretanje, trčanje, brzo hodanje spada pod kardio aktivnost koja je od neizmerne važnosti za zdravlje čoveka. Ukoliko ta aktivnost izostaje onda to nesumnjivo ima uticaj na zdravlje srca.
Treba ukazati i na to da sa izolacijom, mnogo manje se i krećemo, telo nije toliko aktivno i ne izlaže se suncu. Čovek primarno iz sunčevih zraka dobija vitamin D koji je izuzetno bitan za održavanje imunog sistema i zdravlja kostiju.
Još jedna negativna strana koja nastaje sa manjkom kretanja jeste da kada provodimo više vremena kod kuće u stanju smo da jedemo više nego što nam je to neophodno. Otvaramo frižider često, nekada iz čiste dosade. Dakle, izolacija može biti i uzrok gojenja i nekontrolisane konzumacije hrane.
Psihičke posledice izolacije
Ovo su samo neke od negativnih posledica koje ovo vanredno stanje može imati na telo. Ozbiljne su i one koje izolacija može imati na psihičko zdravlje čoveka. Vanredna situacija je napeta, neizvesna i ona utiče na povećanje nivoi hormona stresa – kortizola.
Stres direktno utiče na opadanje imuniteta, čime se povećava mogućnost za dobijanje samog korona virusa, kao i bilo kojih drugih bolesti. Stresne situacije i osećaj bespomoćnosti sa kojim smo svi suočeni može biti okidač za panične napade, osećaje anksioznosti, depresivnih epizoda, osećaj usamljenosti, izolovanosti od ostatka sveta.
Anksioznost i panika se manifestuje kroz snažnije lupanje srca, pojačan puls, osećaja potpune nekontrole nad sopstvenim mislima. A te misli obično budu najnegativnije moguće i u tom trenutku one nama deluju kao realnost od koje se ne možemo sačuvati.
Stvar je u tome da mozak u trenucima kada smo anksiozni ne razlikuje naše „crne“ misli od realnosti. On ima reakciju kao da su ti najgori scenariji realnost. Odatle kreće ubrzan puls i ponašanje organizma kao da je pod napadom.
Depresivno ponašanje, manifestuje se tako što spavamo mnogo više nego obično, nemamo volju da jedemo, da komuniciramo sa bližnjima. Čak i najlakši dnevni zadaci se mogu učiniti nemogućim, kao što je na primer – namestiti krevet.
Ono što moramo imati u vidu je da je ovakva reakcija sasvim normalna za situaciju u kojoj se nalazimo. Ona je nesvakidašnja i nikad do sada u istoriji nije postojala ovakva vrsta kolektivne izolacije. Prirodno je da nam je izolacija strana i da teško uspevamo da se izborimo sa naglim odsecanjem socijalnog momenta.
Sledeći saveti služe upravo tome da vam pomognu da sebi olakšate ovaj period izolacije i izađete iz njega bez većih posledica na telo i psihu.
Održvajte kontakte sa svojim najbližima
Kako je počeo period izolacije više nismo u mogućnosti da se viđamo sa svojim prijateljima. Fizički kontakti su svedeni na osobe sa kojima se nalazimo u izolaciji, a to je najčešće sopstvena porodica. No, neki nisu te sreće da izolaciju provode sa najmilijima.
Definitivno je najteže našim bakama i dekama kojima je u potpunosti zabranjeno da napuštaju svoje kuće. Nemaju mogućnost da viđaju svoje unučiće, a svoju decu ili volontere viđaju samo na kratko onda kada im donesu namirnice.
Posebno za njih moramo imati razumevanje i empatiju. Mnogi od njih ne znaju dovoljno dobro da barataju novijim tehnologijama, te im je još teže da se čuju sa svojim prijateljima i porodicom. Kontakti najstarijih su se većinom svodili na kontakte licem u lice, odlaske u šetnju ili na kafu, a to im je sada u potpunosti oduzeto.
Zato pokušajte strpljivo da im objasnite kako mogu pozvati nekog putem mobilnog telefona, poslati poruku, mejl, ili obaviti video poziv, ili makar odgovoriti na te pozive. Često ih zovite i pomozite ako im nešto zatreba.
Isto važi i za nešto mlađu populaciju. Razgovor telefonom daje veći osećaj bliskosti od SMS poruke, video poziv je još bolji od razgovora telefonom. Sada su nam veoma važni svi kontakti koje imamo jer nam pomažu da se osećamo manje usamljeno.
Pored toga što je tapšanje u 8 sati svako veče veoma lep gest, on je isto bitan baš zbog tog socijalnog momenta. Tada imamo osećaj solidarnosti i ispunjenosti jer znamo da nismo sami u svemu ovome.
Nemojte biti stidljivi i slobodno stupite u kontakt sa svojim komšijama, ako već niste. Čak i kratki razgovor preko terase može biti od velike pomoći nekom ko je sasvim sam u izolaciji.
Vežbajte kod kuće ili u dvorištu
Pre vanredne situacije ste trenirali van kuće i praktično vam je nemoguće da zamislite trening u svoja četiri zida? Smatrate li da tako nećete imati dovoljno motivacije i da nećete odraditi trening kako treba?
U tom slučaju vam preporučujemo da se obprobate sa online treninzima. Mnogo njih možete naći na Jutjubu, možete skinuti i aplikacije za treniranje. Ako nemate opremu možete naručiti prostirku i drugu opremu online po prilično razumnim cenama.
Neki instruktori su počeli da drže treninge online, pa se možete prijaviti i trenirati uz nečiji nadzor. Ono što je veoma bitno jeste da trenirate bilo šta, naročito sad kada se ne krećete. Vežbanjem lučite hormone sreće, koji povoljno utiču na mentalno zdravlje. Posle svakog vežbanja osećaćete se umorno, ali vedro i puni energije. Naša preporuka je preskakanje konopca, ta vežba se može izvoditi bilo gde.
Imajte saosećajnost za sebe
Svima su nam se poremetili rasporedi i prirodno je da smo zbog toga besni ili tužni i da osećamo veliki spektar negativnih emocija. No, ono što treba da imate na umu jeste da smo svi u ovome zajedno. Svima su nam poremećeni planovi ili nas je vanredno stanje dovelo u prilično nezgodnu situaciju.
Ono što nikako ne smete da radite jeste da očekujete da će vam svakodevica biti ista kao i pre izolacije. Ako imate sreću da možete raditi od kuće vrlo je verovatno da nećete biti jednako produktivni. Normalno je da vam koncentracija neće biti na jednakom nivou, naročito ako ste u izolaciji sa decom.
Dakle, morate usporiti, prilagoditi se situaciji i tako ćete izbeći frustracije. U redu je i da odete u drugi ekstrem, da ne radite apsolutno ništa. I to je deo procesa prilagođavanja situaciji. Samo što nerad ne treba da traje duže od par dana, u suprotnom može voditi ka depresivnim epizodama.
Izolacija vam daje šansu da se oprobate u nekom novom hobiju
Nikad nije bilo bolje vreme da se oprobate u nekom hobiju koji vas je oduvek zanimao, a za njega nikad niste imali dovoljno vremena. Možete se prisetiti i hobija u kojima ste ranije uživali, ali zbog nedostatka vremena ste prestali da ih praktikujete.
Na internetu možete pronaći veliki broj besplatnih kurseva i tutorijala crtanja, pevanja, sviranja, heklanja, pisanja… šta god vam padne na pamet sigurno već postoji na internetu.
Ovo je pravi momenat da se vratite sebi, da isprobate nešto novo i otkrijete šta vam se dopada.
Obucite se kao da izlazite napolje
Kako sada nemamo potrebe da izlazimo napolje, veoma je lako provesti ceo dan u pidžami. I to je u redu ako traje par dana. Ali zbog sopstvene mentalne stabilnosti nikako ne smete provesti ceo dan u spavaćici. Kada ceo dan provedemo ovako opušteno i kada ne pazimo na izgled to negativno utiče na psihu.
Dakle, obucite farmerke, košulju, isfenirajte se, nalakirajte nokte, našminkajte se kao da ćete izaći napolje. Produktivnost će vam tada sigurno biti veća.
Zašto? Zato što kada znamo da izgledamo lepo i sređeno, zadovoljni smo samim sobom i tada već imamo samopouzdanja i volje da budemo produktivni ostatak dana.
Kad je bilo bolje vreme za prolećno čišćenje
Ako ste konstantno zauzeti oko posla ili oko dece (ili oba) verovatno nemate dovoljno vremena da vam kuća bude cakum-pakum. Nikad nego sad nije bilo bolje vreme za pravo prolećno čišćenje. To podrazumeva raspremanje praktično svega.
Odvojite odeću koju planirate da nosite od one koju niste godinama i odvojite da odnesete u dobrotvorne svrhe. Očistite prašinu sa vrha ormana, presložite knjige, zavucite se i očistite sve one ćoškove na koje inače ne obraćate pažnju.
Prolećno čišćenje može biti i digitalno. Obrištite iz telefona i kompjutera na hiljade onih slika koje vam ne trebaju, starih fajlova. Organizujte datoteke i biće vam mnogo lakše da nađete sve što tražite.
Izolacija će vam pomoći da izgradite rutinu
Ništa vam neće toliko pomoći da se izborite sa dosadom, budete produktivni i učinite da vam izolacija izuzetno brzo prođe jeste rutina. Izuzetno je važno da svaki dan ležete u isto vreme i u isto vreme se budite. Obezbedite sebi dovoljno sati sna.
Jutro započinjite uvek na isti način, prilagodite sebi rutinu kako vam odgovara. Da li je to šolja kafe uz dobru knjigu na terasi, jutarnji trening, spremanje doručka za celu porodicu. Potrudite se da svaki dan počinje na isti način. Naš mozak voli red, manja je mogućnost da ćemo paničiti ako se trudimo da taj red održavamo. Ako nemamo rutinu i ako smo haotični monogo je veća mogućnost da nećemo ostvariti zatatke koje smo zacrtali sebi.
Kako jutarnja rutina treba da bude ista ili slična, isto takva treba da bude i noćna. Ona predstavlja prirpemu za spavanje. Obično se sastoji od kupanja, mazanja krema za lice, telo, čitanja, vođenja dnevnika, planiranja sutrašnjeg dana. Sa rutinama ćete imati osećaj kontrole nad svojim životom, što može biti prilično umirujuće.
Igrajte društvene igre sa decom
Ako do sad niste imali dovoljno vremena da se posvetite porodici, nikad za to nije bilo bolje vreme. Kako su škole zatvorene do daljnjeg, mališani provode ceo dan kod kuće. Oni sada ne smeju da se druže sa svojim prijateljima i provode napolju onoliko vremena koliko bi hteli. Imajte zato razumevanja za njih ako su nervozni ili plačljiviji nego obično. Njima je verovatno u izolaciji prilično dosadno.
Vi im tu možete pomoći tako što ćete igrati sa njima društvene igre Zabava je za celu porodicu ako igrate zajedno Monopol ili Ne ljuti se čoveče. To mogu biti i igrice na kompjuteru ili X boxu. Možete čak i organizovati turnir, a pobednik da dobije nagradu. Na internetu ćete naići na mnoštvo ideja za društvene igrice koje možete sami napraviti.
No, ne treba zaboraviti ni na domaće zadatke i predavanja, kojih uvek ima dosta, zabava uvek treba da dođe nakon njih. Sa zabavom će i vama i njima doba korone proći duplo brže.
Nadamo se da su barem neki od ovih saveta bili od pomoći i da ćete ih isprobati. Kakva god osećanja da izolacija budi u vama, budite sigurni u to da niste sami. Ukoliko osećate da vam je potrebna stručna pomoć, mnogi psiholozi nude svoje usluge besplatno u toku vanrednog stanja.
