Alkalna dijeta jelovnik i iskustva

Teško je pobrojati sve režime ishrane u čiju se delotvornost kunu njihovi tvorci i pobornici, a jedna od najkontroverznijih je alkalna dijeta. Naime, sve češće smo u prilici da čujemo kako je jedan od glavnih uzročnika raznih oboljenja povećana kiselost krvi, te je dominantno alkalno stanje u našem telu najpoželjnije i najzdravije, što podrazumeva pH vrednost od 7,35 do 7,45.

Alkalna ishrana predviđa konzumiranje 80 odsto alkalnih(baznih)  i 20 procenata kiselih namirnica. Kako je kod mnogih ljudi pH ravnoteža narušena lošim prehrambenim navikama, ali i stresom, ovakav metod ishrane trebalo bi ponovo da uspostavi balans između alkalnosti i kiselosti u organizmu. U nastavku saznajte koje vam to alkalne namirnice mogu pomoći i kakva su iskustva sa alkalnom dijetom.

Šta je alkalizacija organizma i kada nam treba

Alkalna dijeta zasnovana je na pretpostavci da konzumiranje hrane poput svežeg voća i povrća u velikoj meri doprinosi smanjenju kiselosti telesnih tečnosti, što stvara uslove za prevenciju gljivice kandide, raka i srčanih bolesti, ali i za ubrzan gubitak kilograma.

Veruje se da je bazna hrana veoma delotvorna u prečišćavanju organizma, koji je svakodnevno izložen štetnom uticaju materija iz industrijskih preađevina, kao i da eliminiše višak proteina, ugljenih hidrata i kofeina. Zato se alkalna dijeta preporučuje osobama koje su izložene stresu, kao i onima što jedu mnogo mesa, mlečnih proizvoda, slatkiša i ostalih industrijski prerađenih namirnica, te piju veće količine kafe.

Od izuzetnog je značaja stvoriti naviku ishrane zasnovane na izbalansiranom odnosu između alkalnih i kiselih namirnica.

Ono što je takođe veoma važno kad je reč o ovoj dijeti jeste periodična provera pH odnosa u telu analizom krvi i urina. Ukoliko analize pokažu povećanu kiselost organizma, u ishranu treba uključiti alkalne namirnice i to što više. Njihovom konzumacijom sprečitete između ostalog i upornu gljivicu – kandidu da se razbukta u Vašem organizmu.

Koji su simptomi kiselosti organizma?

Pored laboratorijskih nalaza, na premećaj balanasa alkalnosti i kiselosti u organizmu mogu ukazivati i sledeći simptomi: glavobolja, manjak energije, učestale prehlade i gripozna stanja, ciste na jajnicima, nervoza, loše varenje, suva kosa, bolovi u zglobovima ili nadutost.

Iako podrazumeva izbacivanje mnogih namirnica iz ishrane, alkalna dijeta protiv kandide i drugih bolesti  ne stavlja akcenat na broj unetih kalorija. Pritom, dozvoljeno je konzumiranje i baznih i kiselih namirnica, ali u odgovarajućoj, prethodno pomenutoj proporciji, što ovu dijetu čini mnogo fleksibilnijom od ostalih.

Takođe, sve češće smo u prilici da čujemo kako je povećana kiselost organizma direktno povezana s pojavom malignih oboljenja, te da je ključ za rešavanje ovog problema upravo alkalna dijeta. Međutim, dosad nijedno naučno istraživanje to nije i potvrdilo. Studija koju su sproveli švajcarski naučnici, a koju je objavio British Journal of Nutrition, govori u prilog tome sledećim:

  1.  Hrana nema uticaj na pH vrednost krvi, već samo urina.
  2. Čak i da kisela hrana može drastično povećati pH vrednost krvi, rast malignih ćelija nije striktno vezan za kiselu sredinu. Naprotiv, istraživanja su pokazala da se kancerogene ćelije najčešće javljaju u blago alkalnoj sredini (oko 7,4 pH),  te da su upravo one te koje uzrokuju probleme. Dakle, kancer je taj koji povećava kiselost organizma, a ne obratno.

Alkalna ishrana za i protiv

Da je alkalna dijeta podelila stručnu javnost, znamo već unazad nekoliko godina. Dok se mnogi kunu u njenu delotvornost, drugi tvrde suprotno.

alkalna dijeta iskustva polaznika

Pretpostavlja se da povećana kiselost organizma izaziva brojne zdrastvene probleme, a između ostalog i slabljenje kostiju, te osteoporozu. Ova hipoteza objavljena je u publikaciji Američke nacionalne akademije nauka, gde se navodi da namirnice bogate kalijumom i magnezijumom, poput voća i povrća, mogu smanjiti rizik od osteoporoze.

Drugi objavljeni radovi u relevantnim naučnim časopisima naglasili su da i dalje nema pouzdanih dokaza niti potvrda da alkalna dijeta štiti od osteoporoze a da moze povoljno uticati na kardiovaskularni sistem i sprečiti formiranje kamena u bubregu.

No, kako stručna javnost tvrdi da ph dijeta nije dovoljno naučno ispitana i da organizam poseduje niz mehanizama koji na razne načine dovode telo u potreban balans, sve tvrdnje o blagodetima koje ona donosi treba uzeti s dozom rezerve.

Šta kažu oni koji su protiv nje?

Po mišljenju mnogih od njih, alkalna dijeta samo je još jedan trend čija delotvornost nije potkrepljena naučnim dokazima, dok je drugi smatraju najboljom dijetom  svih vremena.

Zagovornici tvrdnji da bazna ishrana ne doprinosi poboljšanju zdravlja i nije efikasna u smanjivanju telesne težine, takve stavove zasnivaju na argumentu da nema naučnih dokaza koji  potiču iz relevantnih izvora ili sistematskih istraživanja, a koji potkrepljuju stanovišta da redukovan unos kiselih namirnica može sprečiti i lečiti neke hronične  bolesti, poput gojaznosti, kardiovaskularnih tegoba i dijabetesa.

Ukoliko  se ograniči konzumiranje određenih grupa namirnica, onih koje su ovom dijetom označene kao kisele, smanjuje se unos važnih minerala, proteina, kalcijuma, vitamina B i dragocenog gvožđa.

Koje su dobre strane bazne ishrane?

Oni koji tvrde da je alkalna dijeta dobra, veruju da postoji snažna veza između ishrane bazirane na alkalnim namirnicama i našeg zdravlja. Smatraju da telo održava strogu kontrolu pH nivoa u krvi, i to na više načina: izlučujući jone vodonika, proizvodeći bikarbonate u bubrezima i izbacujući ugljen-dioksid kroz disajni sistem. Metabolička acidoza je stanje poremećaja  prethodno opisanih funkcija tela, a dovodi do viška kiselosti, kojeg telo nije u stanju da se resi.

Mnogo žitarica, mesa i mlečnih proizvoda u ishrani podstiče stvaranje kiselina u krvi i tkivu, a one dugoročno narušavaju zdravlje. Kao argument odbrane alkalne dijete –  naglašava se činjenica da s vremenom bubrezi slabe i samim tim izbacuju manje kiselina iz organizma, te je naročito za starije osobe važno da vode računa o bazno-kiselom balansu u ishrani.

Zaključak je: kad je reč o alkalnoj dijeti, nema sasvim sigurnih dokaza da ona zaustavlja osteoporozu, leči tumore i gojaznost, ali bazna ishrana koju propagira može imati,  pored određenih mana, i brojne prednosti kad je reč o našem zdravlju i vitkosti.

Kako treba da izgleda jelovnik za alkalnu dijetu

Osnovu jelovnika čini bazna hrana, koju treba jesti u što većim količinama, evo i koje nam to namirnice alkalna dijeta preporučuje:

Povrće i žitariceCvekla, brokoli, kupus, šargarepa, karfiol, celer, blitva, kelj, krastavac, plavi patlidžan, beli i crni luk, boranija, grašak, keleraba, zelena salata, pečurke,  paprika, bundeva, rotkvice, spanać, krompir, paradajz, lubenica. ječam, klice, proso.

Voće: Jabuke, kajsije, avokado, banane, kupine, dinje, trešnje, kokos, ribizle, urme, suve smokve, grožđe, grejpfrut, limun pomorandže. breskve. kruške, ananas, maline,  jagode, mandarine, bademi, kesten.

Začini: Ljuta paprika, cimet, kari, đumbir, senf, morska so.

Lekoviti napici: Jabukovo sirće, sveži voćni sokovi, mineralna voda.

Kada sastavljate Vaš dnevni meni, većina namirnica treba da bude sa ovog spiska, druga hrana je dozvoljena, ali u količini od maksimalnih 20 odsto.

Sledeće namirnice alkalna dijeta najstrože zabranjuje:

  • šećer, so, gazirani napici i industrijski prerađena hrana.

U ovome se slažu gotovo svi stručnjaci, te ih treba zaobići u širokom luku.  Bez  sumnje, navedene namirnice uzrokuju ozbiljne zdravstvene tegobe, pa bi ih postepeno trebalo potpuno izbaciti iz ishrane.

Alkalna dijeta iskustva polaznika

Alkalna dijeta spada u one režime ishrane koje se ne baziraju na „brojanju kalorija“, već na izbegavanju celih grupa namirnica koje, kako se smatra, uzrokuju povećanu kiselost krvi, a samim tim i ozbiljne zdrastvene tegobe.  Kada ovo znate i pomenuto pravilo primenjujete, uz unos dovoljnih količina tečnosti, rezultati sigurno neće izostati.

Alkalne namirnice će vam već nakon tri do pet dana po konzumaciji vratiti snagu i energiju, pod uslovom da se pridržavate glavnog postulata (80:20), kako tvrde brojni polaznici ovog načina ishrane. Obavezno pravite veće razmake između svakog obroka, mada ne duže od 4 sata.

Ako je vaša namera samo kratkoročno skidanje kilograma, alkalna dijeta nije najbolji izbor, jer nije primarno tome namenjena. Verujte da tako propuštate dosta, jer prvi rezultati su vidljivi tek posle 7-8 nedelja, a tada je šteta da sa ovim režimom ishrane prekinete. Jo- jo efekta nema, kilaža se neće vratiti, ali vaša odluka da se vratite starom jelovniku nije dobra.

Glavnom prednošću ove dijete  smatra se to što je utemljena na mnoštvu zdravih namirnica. Za razliku od drugih restriktivnih metoda, poput Atkinsove dijete,  alkalna ishrana pogoduje vegetarijancima, jer se gotovo sve vrste mesa smatraju kiselim, te se ne preporučuju tokom ovog režima.

Pored same ishrane, obavezno se bavite sportom i to svakodnevno , radite lagane vežbe, vozite bicikl i  šetajte u prirodi tokom lepih sunčanih dana..

Nedostaci alkalne dijete

Kao glavni nedostaci ove dijete navode se manjak esencijalnih masti, joda i selena, kao i to što ona, bez opravdanog razloga, ne preporučuje jaja, ribu i druge plodove mora.

Alkalizacija organizma limunom

Česta je zabluda daje ukus hrane povezan sa njenom pH vrednošću. Iako je, na primer, limun izrazito kiselog ukusa, on se smatra naglašeno baznom namirnicom, dok se šećer ubraja u red izrazito kiselih prehrambenih proizvoda.

Imajte na umu i to da je propisano vreme alkalne dijete osam nedelja, nakon čega se mogu očekivati željeni rezultati, tj. smanjenje telesne težine.

loading...
Loading...

Nastavljajući koristiti stranice, pristajete na korišćenje kolačića. Više informacija

The cookie settings on this website are set to "allow cookies" to give you the best browsing experience possible. If you continue to use this website without changing your cookie settings or you click "Accept" below then you are consenting to this.

Zatvori